Peštansko-Budimska skoroteča

165

сл $дователно, ни е обштвги, ванх. поединБШ говорх; ерт. Срблви вообште говоре: (м4сто на частв мј ) нбка мј буде. Шго се пакт» говори: частнвш постт., частнЈЈи крстт. , то опетт. са тбјмђ нераз\ м4ва се- еђгПфет ^а^П/ еђгИфсб Жкгиђ(подђ именомт, частнвш). Иародт. нашт. кадт. рече частнвш, хоће са тбшђ да покан;е неку побожностБ, и светоств: говорећи дакле частнвш постт. , и частнвш крста, вообраагава себи као да 6 бј говор1о: светвш, благословенБШ, закономт. јстановлзшбш , чистбш - постђ . Исто као што се и ј цркви чита светБ1и- веЛИК1И постт. ! А кадт. 6 бт башт. морало значити, частнБш - сђгПфег. (пов не значи) то 6 бј стотинј пута 6 бјло прави.шш, и смб1елу сличше, говорити онако, као штое, и по Славенскомт. и по Србскомт., т. е. честнБЈи постт. , и честпБЈИ крстт. н, пр. воздвишеше честнаго Креста! честкое др ев о! Но не чини ништа, ако се (подт. именомт. светБш) иговори частнБш постт. то народх иапгБ, ништа манћ, има опегЂ за сваку седмицу частнога иоста, особито свов име, неговорећи, прва, друга , трећа частна недЈзла (Седлшца) него вели: Нед'1>ла чиста, начиста, крстопоклонЉна , средопостна, глуна, цвћтна, и велика, т. 6. сграстна! Ако бн! се ткогодт. стагио доказивати, да нашт. народт,- подђ именомт. частнбш постх, — частии крстт. - разумЉва , иоштенми - еђгИфес -^ајЈеп, еђ1'Пфе§ $геи|, а не светии, то 6 б 1 толико неисиравно ОБ1ло, као оно што народ -ћ говори: Читао ми 6 Свештеникт. дБгегу страшну молитву ((ш ф{Ј)аге§ 5 ^игф{ег1јфе§ ©е&е^ коа се и не налази у требнику) у ;и.ћсто страстну молитвј , кол се чита одт. падавице, несвкстице, иопг&вите грознице, страдашћемт. човеку!!

Нека дакле остане частв <§а|!тађ[гостба, — паоштовстБ, и мора 6бгги ; а честв (Цђге поштенб, (кое е вообште оОБ1чаино, лсно, и иоБнзто) 6ол г јј ће 6 б1ти! Оставимо МБ1 оно, што се 6 већт. еданЋ путБ у народу уживичило. Иетреба с-ћћи оногт. дрвета, кое се дубоко у землБИ Јкор^бниио, нарастио, н плодђ намт. доноси; а текарт. каламити друго, кое шштт. незнамо, хоћели се и примити , совршенБ1и растт. свои достигну ти, и плодт. намт. доносити! Трсту на крстопокионЈну Нед1лк> 1843. НнК. ВуННОЕпћЂ.

СТО РОђЕНЕ БРАћЕ. Србска наро дна преповедка. (конадЂ) Садт. се у томт. часу конби НБ10ви т нБиву претворише, а они су жетеоци 6&1ли г том'1. облакЂ цр нб 1 И стиже; изђ н4га се полаи гласв чарод'&а: ..Еси л 1 видео бога ти, да е овуда едант. човекЂ са девоикомЂ на кошо прогрчао' ? , ; Есалп.' ( одговори Лнко, али пре него што самн ову НБиву лзорао. ОблакЂ затБ1МЂ натра; ђ као стрела одлети. Наши пакЂ бегунци опетЂ пређашнБЈи видђ на себе у. зеше, и поитише дал^ свонмђ путемЂ. — .У томђ е већЂ чарод -1 >и приспео V замакЂ, где му е мати бкгла, и онђ 1ои све преповеди, шта га е на путу егало. ,,' Г б 1 си луда! одговори .потита аветБ, та они жетеоцн 6 бјли су Ннко и Мила". БезЂ обзБ1ра нође садв на ново чародЗш за бегунцима. Они се обое упропвстише, кадЂ црн-в облакЂ за собом в опеТЂ Јгледаше. Мила што брже уле каменЂ еданЂ и баци га за собомт!. Брегови и грдне стене подигоше се изђ земл^, кои пјтђ облакЈ мало предтпредише. Али