Peštansko-Budimska skoroteča

212

пино нхрвенство непризнаје; да се резане и са.швене врилике недт.рже, но само измоловане; да покајаЊЈ пост и молитва помаже; зато да се 4 поста среда и петак преко године пости: да се музика у цЋркви нечини; даље попови да немогу от проте више ванџирати , само калуђери; а од Владика и Митрополита Патриарси да бивају. 1ош се до данас од ови догмата нишга није укинуло! А. Драгосављевић.

у Д Р И П О Џ Е П У! (Восточнни Апологх.) Великји ОромазЂ, ради равнов4с1н добра и зла на землви, пошл-ћ два духа, Ар1вла и Шеитана. Прввш се стани у срдцу човеческомт., а другји, злии духг, увуче му се у џеш». Отђ тог' времена почну се лк>ди кланнти корв1сти 7 и тако заборавллти светоств свои' дружностш. АрјвлЂ е вооружан -Б бмо мачемЂ краснор ^чја, а ШеитанЂ чаканцем^ ради прикЈчивана добнти. АрГбЛБ се старао браниги смртне отђ искушеша Шеитана, и ополчавао се против-Б н4га, но ШеитанЂ се крк) и загнгормвао по џепови; зато Архвлт. замоли великог' Оромаза да мј даде у помоћв оштровидногЂ ,ауха, и Оромазт. пошл^ духа Хумашела, отђ ког' се Н1в могао сакрмти ШеитанЂ, ни у самом-Б наидубл^мЂ цепу. Кздђ е подплаћенЂ Кади парничарма неправедно судш, и кадЂ му в ШеитанЂ пунт цепЂ златомЂ орошенкњшЂ сузама невинног'? — Хуман1влЂ в викао на Ар^вла: „удри по џеп)- г ! АрЈвлЂ 6 ударао мачемЂ краснор "ћч1н, и ШеиганЂ в слетао у преисподнк). Злато, неправдомђ придоб1вно ? преобраћало се у прах -Б,

КадЂ е трговацт, продавао злочесту робу за добру, и варашћи кунователл наб1НО џепЂ златомЂ, — Хумашелт. е викао: „удри по џепу" ! УдарЂ се разлегао, ШеитанЂ еисчезавао, а злато се претварало у прахЂ. КадЂ в КнвижевникЂ сђ малозначећвша листовв1ма паргамента увћравас правовћрне да се у нвима содржава мудроств ве.шког' Оромаза, и варашћи лаковћрне насипао џепЂ свои златомЂ и сребромЂ, — ХумашвлЂ в викао: „Удри по џеиу'М УдарЂ се разлегао, а злато се у прахЂ обраћало. КадЂ в КаурЂ (нев^ршли) варашћи правов 'ћрне влагомЂ пакла, исцеђенномЂ изђ гроздова Шираза, помрачавао имђ умЂ, за моћи напунити џепЂ свои злаТОМЂ НБ10ВБ1МЂ, — ХуМаН1вЛЂ в ПОДВИкивао: „Удри по џепу"! УдарЂ се раздавао, а злато се претварало у прахЂ. КадЂ е лажлБивБш пророкЂ, сакрБ1вашћи истину, разсћвао лажв по народу, и замотавашћи обману хитросћш и пустословхвмЂ, истресао злато изђ џепова малоумшл' у собственнвш џепт., ХумашвлЂ е викао: ^удри по џецу"! УдарЂ се раздавао, а злато се обраћалоу прахЂ. КаДЂ в честанЂ човекЂ падао у иСКушенЈв И бћду (а КОИ ОТЂ СМрТНБ1' Н1в подврженЂ томе?), Ар^елЂ в ударао мачемЂ своимђ у срдце доброга човека, на кое се онаи часЂ порађала у срдцу туга И ГОреСТБ, КОШ в Ар16ЛЂ гас1о сузомЂ раскавша. Но срдца поклонншка ШеитановБ1' тврђа су отђ каменитБ1' ст^ћна Казбека, и сва чувствован1а нвшва усредоточенна стое у џепу, као на жертвенику злата, у комђ се самЂ ШеитанЂ сакрБ1ва. Зато поклонике н^гове шв можно другч1в на путЂ истине и правде довести, ванЂ уд&рцБша по џепу. Видишђ ли мачЂ у руцБ! б^снога, или отро†у руцм буда-