Peštansko-Budimska skoroteča

219

се одђ н-ћга, на онустрану, одђ ков самртника гробт> лежи, говорећн на гласЂ сђ подвикиван ^&мђ ове речи: верјбмћ на едногг всемогуКеп. Бога, и н -ћму се молимт. и препознавмЂ да в Махомед-в БоЖШ ПоСЛанИКЋ, II ПрорОКЂ СВ110 Пророка на землки, такођерЂ верЈвм -б да в АЛ1н глава Правовернн , и да е ова земла н г ћгова истина, — и сви Правоверни н-ћмј покорни дјжни сј бмти, — исто тако верЈвмЋ и исповедамЂ, да праве поглавице и добри Света уводитела сг.шови Адамови, на заповеств Божпо и Слово нћгово, кт. нама се преближили всу; то естЂ, ХасанЂ и Хјссинђ Смнови Алини, ИгФсрт, Смнђ МахомедовЂ, МусорЂ Сбјнђ Л.ЈФероФЂ, Ал1л Сбшђ МјСЈРОВЂ , и БоГЂ НБИ Ј СВОМЂ СВвТОМЂ храненно држи, и навеки Божш милоств шн &има е аминЂ. КадЂ ове речи или бол^ казати молитвј Опа изговори, онда се тект> окрене мртвацЈ, и као да оваи чј 6, зове га по именЈ и говори мј слЈздугоће речи; Чји лхе, Чуи! Обадва Посланика одђ ВсемогЈћега Бога, кои е сзмђ имућш, доћи ћедЈ теби, и пБ1таћедЈ те слћдЈГО' ће вопросе: кои е твои Богђ? Тб 1 ћешЂ нвима одговорити: СвеимЈћЈи и Всемог\ћ1и Богђ естЂ мои ГоеподарЂ. — Кои 6 твои ПророкЂ ? Тб 1 ћешЂ нвима казати : МахомедЂ Створенћ Бога Створитела, — и посланикЂ на землБи. — Коа ти е вера ? Тб 1 ћешЂ казати: ИзламЂ е моа една и права вера, — Коеетвоа Света кнБига ? на ово реци: КоранЂ естЂ моа света кнБИга. — Ков ти е црква ? (Џам1а) а тв1 имђ одговори: Света Кааба v Меки встЂ моа црква. — 11 на ово ћешЂ НБима онда изговорити: ИмаумЂ Ал1л Сннђ Абуталибе, ИмаумЂ Хасанв и XузеинЂ (за коимђ стое 10 штб 11 Махомедана) то сј мои Предводителви и одбранителБИ, шнБима е мои лгобовБ, а нби-

овимђ непр1ателБима мон велика злоба, мрзостЂ и пакостЂ, и та е мол дјжностб вечна, и света као Богђ. (продуженк с,Лд\е.)

НИТАГОРОВА МУДРА ИЗРЕЧЕНШ. Осимђ свега избираи себи за пр1нте.гћ, коб честно владан'ћ, и добродЈЈтелби предЂ другима красе, — II ако дознашЂ, да они иоступаго сђ тооомђ искренно, то примаи нвиове совете, и ра- * зумна представлена, и Јпотреб.шваи дрЈаГеске нБине ЈслЈге на твого кормств. За мале погрешке не моисе орЈжати пакостјго на твогђ друга; ерђ знаи да слабостБ човеческа често насв приводи упогрешке, и то пре него што ми такове предЈпредити и отвратити можемо. II кадЂ си на еамЈ, и предЂ другима ништа срамно не учини, ербо тб ! сал!Ђ себе већма одђ свпо стб1дити се морашг, Опо;\1ени се тога, да сви умрети морамо, — а на протшув овога знаи то, да иман-ћ и богатство наоде се ј рЈкама не постонне Судбине, коа по слепои Судбине волби бдномђ даго се а одђ ругогЂ ошмаго се. Знаи да е Судба Бож^н неизбегаемБХ, горки и противнБЈ слЈчаева родЈ човеческолјђ определила, зато сноси Судбу свого великодЈшно и безЂ роптаил. Д јжностб е човека по могућству старати се о начину свое состоаше поболшати. УвекЂ ћеШЂ наћи, да добри и честни лгоди никадЂ не-сретни нисј. ? ЈЈуковару. Павле Гоанновпћч ^ Заклети АдвокатЂ.