Peštansko-Budimska skoroteča

2*24

сам ја ондје значење ријечи назначивао са.мо на онијем мјестима, гдје сам впдјео, да се моаге казати о мало рнјечи. Који пак од нас двојице дубље п.шиа, у томе Г. Свегић не може бити судија; јер и патка кад загњ\"ри гиаву у воду,

а реп и ноге дигне изнад воде, мисли, да је заронииа у морске дубине. Да би дакле читатељи, као праве и безмитне судије, о овоме послу могли сјдити , ево овдје два примјера на поредо из мога и из његова посла:

ВУК 1827. ГОДИНЕ. 61) Ство. (даннца за годнну 1328. страна 72-74).

,,а) Без н кака нзузнмања (од разлнчнн рнјечи) н. п.

Богомољ-ство

пнјан-ство)

везнр-ство

пјан-ство )

врагол-ство

побратнм-ство

доброчнн-ство

поглавар-ство

ђавол-ство

познан-ство

ђевер-ство

покућ-ство

задовољ-ство

поочнм-ство

злочнн-ство

пос^стрнм-ство

игуман-ство

старјешнн-ство

јаран-ство

сужањ-ство

калуђер-ствв

трој-ство

кум-ство

ћесар-ство

лаквм-ство

цар-ство

лукав-ство

итд.

прнјатељ-ство )

непријатељ-ство)

,,б) У овакнм рнјечнма, пронзведеинм од рајечи, које се свршују на Д нли Т, често се у говору изостављају ова оба слова (Д н Т), н. п.

<5огат-ство брат-ство војвод-ство господ-ство људ-ство проклет-ство старосват-ство

бога-ство бра-ство војво-ство госпо-ство љу-ство прокле-ство староева-ство.

в) Које се ријечи свршују на Г, 3, К, нли А мјесто АХ, у оннје се по обичају претворн Ги 3 у Ж, К и Ц у Ч, а послнје А (мјесто X) нзиђе Ш; алн се даље овака имена од н>и производе двојако : сс) У ђекоји мјесто свакога одпоменутн слова на крају дође Ш,' а у производноме слогу С се •слабо чује , «его само Т В О н. п. мјесто друж-сгво — јуиач-ство — кнеж-ство

друштво јунаштво кнештво млоштво чоиашгвв снромаштво старјештво

млож-ство момач-ство снромаш-ство старјеш-ство.

СВЕТИЋ 1829 ГОДИНЕ. 4. С т в о. (III. Ч. љетописа за годину 1829. страна 81). С т в о. Значи а) множицу или скупштину онога имена, ком се пришива, кад се са суицесгвителпБш слаже, н. пр. братство, лгодство, дружство и пр. б) кад се са глаголом сложи, значисвоиственост за себе сматрану, н. п. братимити братимство, сродити сродство, господсгво, чувство или чу ство. — Ио има на с т в о и таковм речи, кое и едн.о и друго значенке имаш, и то из тога узрока, што се и од суштествителног имена, и од глагола еднако производе н. п. кумство од кум и кумити; дружство од друг И ДрУ ЖИТИ''.