Peštansko-Budimska skoroteča

233

ве „чесга (Јитешт),* гди није ни на „ћ" ни на „шт" обраћено! А гди ее у цЂрквеном налази хц, у сврпском ћ, ту је тако своим путем и начиком постало, као н. п. V почетку била реч „нохти" од које после постане „ношти = ношт (Бугарима)- ноч (Русима)- ноц (Полацима) - ноћ (Сгрбљима). Није дакле 1Ц на ћ, ни на ч, променуто, не^о је свако по себи и за себе произвело се и установило. Пра !!а пак промена слова, која се благогласна назвати може (кад се н. п. „б" промењује се на^и'-: шиба- шипка, нли з на с: низак- ниска, или обратно: топ-тобџија, нос- ноздгрва), има свој ред и правило, кога се можемо свуда дгржати; али за ш, гди се у ћ, гди ли у шт обраћа, треба од народа чјти , и примити! И због тога ш^сме 1ц у с&рпск1'м књигама данас није ни најмање от потребе; јербо се може сигЈрно свуда изоставити без штете н потрице! 3) Кои глаголи на тати имаЈЈ т а м, еои ли ћ ем? Одговор: 1. У кои је пред тати какав сугласмик, имају ћем: шаптати шаоћем, дгрктати- д%ркћем, наевртатинаскрћем итд. Осим: а) роптати, бортатати, праштати, буктати, пуштати, блистаги и листати, кои имају там (а сиктати, там и ћем); -— б) Стати (и сви сложени) усгати престати, постати, сустати, ови имају: танем; — в) пиштати , вриштати, тиштати, стиштати се, н јектати, имају тим („гором језди, гора јектијаше: јекги, и јекће)." г) У кои је пред тати гласник ЗЈ е а добнвају такођер ћем: кретати- крећем, метати - мећем итд. Осим; сретати, клеветати, решетати, кои имају там; а шетати и трепетаги имају ћем и там. 3.) Глаголи сви на тати, у кои је пред тати: а, о, у, и, имају там; ватативатам, мотати- мотам, гутати- гутам

ритахи се- ритам се итд. Осим: свитзти, шапутати, какотати, и пгрутати, кои имају ћем: кокоши какоћу, а квочке кокоћу (и квочу), а тиче пЋруће, кад оће да полети. Перутати пак има перутам. 4.) ;> Може ли се причастЈе настоећегт. времена одђ З-егт. лица Мн. ч. правити и то у сваком-в глаголу ? Може; али само у одуљеној радњи глагола! Како треће лице у млоштву има, тако по том (додавши ћи) и причашће бива н. п. скачу- скачући, скакајускакајући. Глаголи на а т и по највише се к правцу своме приближују, и по сличности једначе; и зато је треће лице у млоги двојако: премећу се, и преметајт се, посхрћуи ћосвртају, глођу и глодају, стрлжу и стругају. По овом је дакле и причашће диојако. ПЂрво је старије и важније, а другоје огскора по варошима у обичај уведено из узрока, што се каже: чекати - чекају- чекајући, оће дух језика по аналогии да буде и: викати - викају. викајући. Тако: писати - писајуписајући, као и сисати - сисају- сисајући; иремда по уважају језичне старине треба даје „пишу- пишући. Но што је сличније и благогласније, то отима ма; и чрез то се глаголи доводеу једнообразност спрезања. Но како ћемо сачувати у други глагола треће лице млоштва од ;,у," да се неговорн кзарежно : ниру, тражу, облачу, грешу, вабу, кЂрпу, живу, лому, раду, легу, ра.чу, палу, газу, носу итд. место: пире, траже, обиаче, греше, ваб#", кгрне, жив Рј ломе, раде, лете, ране, пале, газе, носе итд. Код неки баш није ни могуће н. п. зри трешња? ; у трешње, тако, усним, усниш, усни, уснимо, усните, усне (требало би), но ја би реко да је обичније (снију) уснију ц усну- уснувши, као да ј « уснути. 1ербо глагола ускорени изосгави се т и, ца по^ стаје иричашће додавши вши: примити-