Peštansko-Budimska skoroteča

336

пу блшу нби пада. Но овоме се може верло < лако бе .Ук свакогв особитогЂ алата наипростшмт. начиномт. са самомт. сирћчв о 6 б 1 Ч номђ лопатомћ помоћи, само кадт. члов^кђ дј6л4 промв1сли и МЈдр1е разсуди, а о\о е н '1> кимђ покЈшавашКимт. за руКОмт. верло добро већт. и испало. И то овако: Сви радшцвЈ, кои се тк^мт. пословима занимаш, треба да се навикну, да небацаш гомилј овершеногЂ жига, ечма и проч. сђ лопатомт. у ВВ1СЂ скоро надт. себе , него на еданЂ хватт. ввјсоко, и на подобје месечногг полЈкрЈга да бацаш тако, да зерно на едно 10. кораклни огђ нки далеко пада, чрезт. кое ћеш сва зерна, бЈдући сј наитежа, на желаемо м г ћсто и досп^ти ; а плева, прахт., такођерЂ и самЂ кјколб , као много лакша матер1а, свако по своши лакости све ближе радшца отт. зерна заосташћи на херпЈ слагатисе. И ово е сва в ^штина, кошмђ лгобими СерблБи са земледгћлЈемЂ много занимашћисе и ј тихо безЂинаиманћгЂ ДЈвашћегЂ в^тра време исто тако као и при в^трЈ гомилј овершеногЂ жита , ечма и проч. таки извеавати и ј склонђ сносити могу; а не подђ ведрммЂ небомЂ свакои шкодлбивои непогоди оставиги, пакЂ.после кадЂ имђ се проЈзрокЈе штета, адиковати, кое кога а и самЈ природј безсовћстно опорачавати, и што а знамЂ. А. ВуКОВИЧБ СербинЂ изђ доивне Славон1е.

ЦАРСКА КАРТАУНА .У РУССШ. НредЂ Оружохранилницомг, кош е шштк Великји ПетарЂ ј Москви сазмдати дао, протежесе просгранно едно м4сто, кое се „Башта ОрЈЖ1н а назмва, у ко^ои су редомЂ сва она орјЖ1Н понамешћана, коа е Русс^н у различнммЂ имашћимЂ ратовима отђ свои непр1нтела поотимала п освоила; измеђЈ кои се понаивише топови гшследнки Францјзки ратова налаве, и то изђ св 1 ш дерн«ава Еуропеиски, кое су тада сђ НаполеономЂ сошжене бв !ле. Отг. мћста до м&ста измеђЈ орЈЖнм редова леже одвећв велшш топови, као трмави међу шиблкикама, орЈЖ1а, кон

сј древни Цареви за Јстрашити поддаинике свое, око своегЂ Коемла (П алата Цирска) поставлнги давали. Ни у едиомЂ другомЂ художествЈ древни Р јсси ни сутако далеко дотерали, као Ј саливанш звона и типова. Но наивећи отђ тоиова многи леже на лаветма сђ обадве стране широкогЂ Јлазск« : такођерЂ и еданЂ испол1иск1И топ н, и грдна една хаубГца ( топђ изђ кога се КЈмбаре ; ,Картачи" бацаш), и заиста ова е хауб1ца изчеђу св1Ш дрјги топова наилепш:» и наииећа тако да онаи топђ , когђ сј Французи кодђ ЕеренбраЈтштаина некадЂ лежећегЂ задобвми, и да имђ се не бм опетЂ огео, ј градскш шанацЂ кодђ Меца законали, едва бм спрама н^ пЈшка могао бкгги. II заиста вредно <ј оба ова топа са звономђ , кое у Кремлш такођерЂ као паматникЂ лежи, сравнити. На заповћстћ Цара Оеодора Мвиновичка оба е ова прегрдна топа Русскш хјдож Н икђ Звоно и Тополивателв Ч оховђ 10 штб год . 1686. сал10 , но Дотле сј ј јглш еДНОМЂ СКрБ1ВеНО лежала, докле год. 1835. при обновленш Кремлн Н^&мецкш Хјдожникн Бертт. сходне за то лавеге не сл1е, и цћви на такове обвите не 6 јдј. Истбш велик1и топђ отприлике 20- стоиа дЈгачакЂ претеже 17.000 фунтш ; а прегрдна хаубјца, кое ппп .1Бина попреко има 3 стопе, а д\жина 10и е 14. стопа, важи 96.000 фјнт1и, и КЈГла за нш слизена 4.800 фјнт 1 И тежи. бли кадгодБ изђ овогђ ч ^довишта п^цано, ј Р јсскимђ Л ^тописима нигд-ћ сене сноминћ: но да е исга ова хауб^ца Ц»рству Р јсскомђ ј прсђашкБШЂ мјтнбкмђ временама отђ велике ползе и хасне бБ1ла, о томе се нимало сумннти нетреба. У Иешти. Александерт, Станковичв.

ЖЕНСКО ЈУКАВСТВО. СтарБш еданЂ ФранцЈзсии отђ ввшоке едне Фамкпе БлагородникЂ, да мј не 6 бј сб нБиме, бЈдући е последнл грана 6 б 10 , ФамиЛ1а изЈмерла , а добро безЂ насл^дника заостало, науми женитисе, и зато отиде у ПаркјЂ сђ т О мђ нам ^ромЂ да ће тамо 11 ° желБИ своши, себи достоинј сјп р јгј наћи