Peštansko-Budimska skoroteča

зителнимг подозрежечг злогђ разположенјн хвогђ первогх лгобимца, кога су знала господа отђ Валдхаима у поб-ћђеномт. медведу, видјо самв н ^ћгово Јсгезан-к и сумнто о моимђ знаннма и предпрјнтјнма у изгледу старогт, Рггтера исмелне, и само ст. Гевиннмг р-ћчма , ког*б е онћ великш почитателБ, на конду изговорено кр-ћпкодуш1е, н-Јзга е опетт. с 'Б преповедател &мђ помирило. Н самБ заисга морао у пророческомт> смБ1Слу онда измишлнвати, и д>хови су ми се дублБине склонни показали. Оне отђ мене у дћлу управлаеме машине, садт. у радостномт. д-ћлопосп ^шавагоКемЂ ходу, вонврагиле су отцу тако често изавл'бно н4гово изрутаван^; мое е напрезанћ крунисаго, ерт. н имамт. Тебе, благословг могт. живота и д4иства!" м А минђ 1"" рече ом'&шеКисе млада Гогпа , и поздрави сб н Ј јномћ рукомЂ прекона заиокЂ. ХОРВАТСКА. (Изт. С »*81о[)'|.ча I. Колиаровогг, е!с, Опнсанје нкговогЋ путованл, год. 1841.) (конацг.) Завистницв1 пребацуш Г а хо честолгоб !е и славолгобје. На ово мб1 имб отговарамо: У славнБгмт. дклма славу тражити увек"Б е похвално: у среКи и у чести Народнои собственно тражиги, естк благородн1е, нежел' безчувственнБглп. спрама чести бв1ти , или себе са другимт, безчестнБшт. д-ћлма возвб1сити. — Гаи е доволбно показао, да му в честБ Народна дранин бБ1ла, него нћгова; ербо у време опасности Народне, кадт, су наизнатнш ОтечественницБ! ћутали, одпадницБ1 туђинцБ1ма се улагивали, ^лаби и непосгонни, шта више учени и неспособни отђ д^иствигелности отступили и м заштити прошлости, и дубокимЂ верегчческимЂ изтраживанБма приб&гли, тада « О нђ горку абуку настонн1Н кусао, и непссредственно и авно НародЂ одушевлнвао, оезЂ да е свое опорочител^ и обгужите^ аа умЂ узимао. Кадт, бв! мб! Славани мали Паноеонт, као Римлнни ;и Францу- или Валхаллу као НЗшцм; хо бћ! а за-

иста ОбразЂ Га *1о†тамо встав!о, и са в-ћнцемЂ лагровБШЂ главу му ткрасш. Сви Славнни едно само очекиваго; Гаи е у станго 6бго не само са своимђ речма, новцемЂ путешеств!има, но и сђ перомЂ д ћиствовати, и са краснвшЂ своимђ писана начиномт. почесКе Сонароднике свое разведрити. Господинђ Гаи има и еданЂ збирЂ Сланански стародревностји, н. пр. орпчналнБШ ОбразЂ Гундулича, Георгича, Петра ЗрБШскж и прочи; такођерЂ онђ притажава и старБ1 Славннски новаца, отђ кои на первима е печатанЂ четвертЂ луне сђ едномЂ зв^здомђ , кои отпечагакЂ 10 штб еднако гербЂ мпоги Хорватски племенитБ! Фам1Л1Н краси. На едномЂ отђ овбј сребреномЂ новцу стои надписЂ. Саекаг Аи^изШ«. а на другои страни: \Чг1и8 1игћ. Шјпсаг. Између старв1 рукописа кодђ Господина Гаа одвећЂ ме е 1Нтересс (рао законЂ Вшодолскш отт, године 1288. У томе су особига два характер1ст !ческа члена за Славнне, кои се на челов1зкол1об1е и за оно време на нев^ронтно изображеше относе. ВЈнодолђ е областв една на ХорватскимЂ обрежјнма. Септемвр1а 15- представила су се у 0еатру два парчета. — У кругу пр1лтелн 6б1ла е речЂ о купованго и ЗБЈданго новогђ НародногЂ у Загребу Оеатра; премЂ ! да самБ н осв ^доченЂ , да веатерЂ на Народноств и изображенје езБша велико втечен1е има, то бв1 опегЂ сов^товао, да 6б1 се новцб1 за основђ Фонда ко издаванго добрш кнБИга, и Музеума за сохранеше отечественнб 1 стародревностш жертвовали; будуки да садашн^ стан^ Оеатра за рукомЂ иде : но будуКи да е Фондђ за оваи гоштб малб1и, то се ичнснш Господинђ Гаи , да ће едно особито тога ради путешеств^е по Хорватскои предузети, кое ће се само 0еатра тБ1цати. Г осподинђ Срезн &вскш изв ^ћстго насЂ ео садашн^мЂ сташо Руссјискогђ Кнкижества