Peštansko-Budimska skoroteča

368

стварт. манк бм чудновата бмла, кад-в 6б1 >Њ1 озбн.Јвне речи славнои. Попе своиски кт, срц>' пр1имити хтеии; ,,Природа 6 текг вештина, кого непозааешв; Догаћаи е провндЉн^ , кое тш не вндншб ; НесогласЈ ХармовЈа, кон> тн не чуешЋ; Поеднно пакх зло свеобште е добро." Вештина е природа човека, а природа 6 вештина Бога : човеч1н{ј прпрода наиблагородше доказателство вештине Бож1е: и наиблагородн1И створи, кое е човект. начишо, тект> подраагакјн створодп, н-ћгпвоп, создателл, — очовечени сј истоцм божества , кои по видј (форми) v кои прелазе, свагда нова преиначавана пршмам). Ово подиже и свети, докт. тако природу и вештину истоветствуе. Ово смотреше истоветствуе природу и вештину обраћахоКи целу зем.ио уд±.1аоницу (1а1>ога1ог1ит) читаоницу и образогледаоницу небеснога Хем1куса, образореаца. кнбигоиисца и красара ; оно истоветствуе вештину са шриродоиг, будући да земне вештаке д±лателБИма, рукод-ћлцмма, писарима. послаНИЦБ1Ма и ппмоћницБ1ма оногт, првогв великогх Свевиновника чиим. Премда се, на жалоств! овн дарови противт. свегБЈИ великинамеренн Даритела обратно у потреблавато; ништа манв нема безт, злоупотребл-ћнн употребленн ни човеч1е слободне вол± безт, могуКства престЈпленл човеч^е вол'ћ; обо 6 природи човеч1е вештине прирођена грешка, кош вештина природе удалвити неможе; ербо ири суштествовашо способности и за зло и за неправо, ово бн 6 б 1 ло соп1гр< И с 11 о ш 1епшш8. Благо ономт, вештаку, кои сматра себе као нодотв-ћтгал свои и духовнм и тклеснБ! дарова наблк>дателн, кои осећа, да му дарови и дужносги и права свон имаш; кои држећисе ДрЦеновн речш; дНаижалоетше е доказателство, да се бветв на зло окреће, што наилепше добро злоупот роблекћлп. постае зло,* оне дарове, кои су му унаимл'ћни совћсгно употреблава. Мало е пртгћра наћи у вмсоч1ем'Б кругу вештака, да е отсгуполгк и.ш пресгупомт, овога дужносги прониса погрешено, ербо усхићенћ е духа одт, слова до слова чувство Божје у нама, и наибол-ћ, да и едино право док за-

телство овога чувста лежн у чистоти пам-ћре, ст, ко1омт, исто употребллвамо. Наиневалн.пи е порокЂ ст, неба посланомт, нам-Б дару недозволћно упутств1е дати; но и опетт, повторавамо, да се ово редко случава кодт, праввг вештака; тек-Б у нижжемт, кру. гу вештине находесе овога трагови. В бшокодаровиги вешгацм уобште не текг непорочни но и благоразумни много су више обузети благодарносћу за дарове, кое су отт, Створителн примили, него гордосћу, што свое вештотворине своши собраћи на угледт, и удивленћ предложити могу. 1/1 гако правми вештакт, светои природе намери служећи блескЂ свое славе тект, као нравственну славу сматра, кон осветливашћи сгазу живота нћгова животт, му ублажава, НРАВОУЧИТЕЛНА ИЗРЕЧЕН1Л. Судбмна е нама дала за осладити скорби н»ше два средства: Надежду и сант,. Тко чрезт, свого смргт, срећу други лшдш устроава, нигда зарана сб ов О гб света неотлази. НезабранБиваите вашимт, децалш у првб 1 шестБ година возраста нб Ј овогт, штогодб затаити, Л1а она каква таина бвгла. Отворено небо детинског -б чистосердеч1а нетреба ништа у себи да затвора, ни зору стБ1да; на вашимт, таинал1а научићеду скоро свое собсгвенне сакривати. вств вдно многократт. посведочено искуство, да, кадт. е судбина у своши злои волби , никадт. ст, еднвтмт, ударцемт, Н1е задоволБна. Бралт, е една чаша пуна пелена около краа СБ лхедомт, намазана.

Д А Л М А Ц I Н. Дубровникљ 16-огт, Септ. Путумћи овуда немогу пропустити, да вамг дв:1 случаа неспршбштнмЂ, еданЂ за мое родолгобиво срце радостант., друг1и колвко и за мене толико и за све ове жител4 страховито ужасанг. — Идући 12. Септ. по р. ст> нћколициномЂ од1> мош пр^нтелн шетнк ради изт> града у Гружу, сназимч> сиинмн народЂ око пространогЂ пристани1ца искуплкнт., и упмтамх шта оио значи 1 Пр1ателкн одговоре мн, Д' 1 ће се нова трабакула (лађа) у море поринути, и похи-