Peštansko-Budimska skoroteča

373

м тапо дође онт. до у шаторт. Султановт., когђ , нако >ђе, ноаЈемт. распори: али еФендилјт >. онт. сасвилгн заборави на свот захлетвЈ, да ће сир-ћчв гурити Сллгану сланину у усга, извЈче својо палошину, и почне крозт. ц г ћ-1у воиску продирати, гди до 8000 л№Д1и посече. Но тект. I адт. е већт. на краш воиске 6 бјо , падне му на паметт. сланина. Као мунн окрене се натрагк, сгане ногомт. за врагт. мртволтт. Султану, и тури Л1у у уста коиадт. сланине. Докт. е онт. ово чин10, изБ1ђе една Грчка Волшебница, и научи заосгавшу Турску воиску, како Ке се страховитми оваи Шнакт. живт. ухватити лтКи. Када е дакле Милошт. изт. шатора и^коч10, набоде >1Ј се конб на едно отт. у землк) усађенм коплн тако, да се онт. ст. н'ћга на землш стропошга, коле одлш Турцв! притеку, и руке натрагт, спвежу. КадЂ се Милошђ , чудећисе оволхт. лукавству, ближе о обстонтелствама извести, замоли 1И, да бм му пре негт> што га посеку, старицу предт. нЉга довели. Коа лшлба кадт. ллу се испјни , онб се приблнжи сво!ои упропастителницБ! тако, као да ши хтдше штогодб казати, нагло ши оберке своа неђа и спопадне е среднБИЛ1Т. своимт. деснвшт. перстолпк за ност. као ст. кл*ћштама, и окренувпЈисе Фућне мрзку ову аветшнш чакт. преко Косова, да е таки Л1ертва остала. Ово кадт. Турцм виде, одл1а му отсеку главу од-встраха, да се ово исто Јоцјтб К0Л1е и отт. нби догодило не 6 б 1. — Толико о Милошу ао Турскиме сказу. Отношенјл служећи лица спрама свои господара. Свакш мужт, свош жену, као и свакш господарЂ свога слугу, нарочито 1 ошгб акое овеи Хр1ст1аникЂ, за наимаиго погр4шку безЂ свакогт. суда убити сл1е. Ст. оваковнлп. неограничен4л1Ђ трпже Турцм, да се кодћ странни великимт. и славнвшт, покажу, представлагоћи имђ комед1ГО, ков 6 б 1 одвећт. шалкива бб1ла , кадт. се не 6б1 у нбои тако много трапческе озбилБНОсти са самвшт. уб1НН '] ј Л 1'{> налазило. Дође л'на прим ±рЂ кои странви нредт. Агу, или предт. другоп, когт. НБ10аог-Б Чиновника, то сл_) жителки предт, стран-

НМЛ1-Б мораш овако говорити: „Види нашегЂ Агу! онђ насЂ све, колико смо годб овде, лгоже погубити дати? — Ово се као разулшва, да онђ исту свободу и нздђ страннБ1Л1Ђ узети лгоже. — На кое Ага изтегне свои вратг, пакЂ смешећи се гордоодговори. „Аа, 10кђ , 1окђ ! Боже сачуваи! Н никадт, нећу пошгенил !ђ лшдма близу присгупиги." Но с' ов 1,1м'». Агинб1Л1Ђ речма недаду се служителБИ у рол.ш своши забунити, него продуже дал-к: ,Онт, сме отђ н*сб све наше добро и имуКство огузети и затворити дати , кадЂ му годђ волн дође. На ово опегЂ Л1иак )ћи Ага главолгБ и браду свош гладећи проти†проговори: „Аа, не! небоите се ништа; шкђ, а то нећу традити. Ал, то а нећу Докле овако сл >жителБи лшћЂ и велич!е свогђ господара уздижу, наежнсе отђ страха странноЛ1е кос;», кои тег .Ђ оида свободн^е почне двјс;>ти, кадт, се сети да е вдасти оваковогЂ Деспо, 1зл1а освобођенЂ.

О Б П В Л Е Н I Е. Одђ страае Лицеума Кннжества Србскогђ обзнангоеее Вмсокопочитае >10л1ђ Обгцеству, да ће са знан^ћлгБ и одобрен ±мЂ Вбхсокославиогт. К. С. Попечителства Просвештеша, Г ПроФессорЂ Фуз1ке, Др. Лнко ШаФарикЂ ввно у здашго нормалнБ! школа' предавати Исторпо и Литературу Славена. Нредаван-ћ ово држаћесе сваке неделћ и ман-ћгЂ празника одма после свете Лугургме, а именито одђ 10 — 11 по европеискомЂ часочислен1ш. Сеи1емвр1а 22 ■ држао е ввииехвалћнБШ Господинб уводЂ свои за будућа н'Ј ;гова предаванн. Милина е^бв1ло видити седе старце, гди са еђжнолђ младежи у скалпал^а седе, управивиш очи свое навештогЂ за катедрол^Ђ Словословз, и са уну грашпБимЂ побуђенћмк слушашћи израженш, кол намЂ начертаваху судбину СлавенскогЂ Рода нашегЂ. Да — селге сво пасће на землш благу и принеги плодђ сторицего, кажу С. Бео. Новине.