Peštansko-Budimska skoroteča

401

0 Д Ј К а свге галш на бои спремала; овде су о100 лађа саграђене, кое су се у несреКн о>п> пооду К.ариа 5. кодт> Алгјра утопиле; у оВОМ ђ е заливу сатрвена и сва морска сила ое публ5ке за време русске обсаде, кои су 30 тртовачки понаивише пунм лађа отели, а ц) спалили. На истомђ месту пропало е год, 1667. кадт. се землн тресла, преко 600 лађа, коа е штета за Дубровчане тако велика бвтла, Д а се нвјова морска сила одђ оногт. доба никадт. вмше онако подићи н!е могла. На е дну М1лш одтј Гравозе долазисе у другги каменитмчт. бреговима обкол кнвш заливт. Вали е д 1 Омбла названвш^у кои се мала река Омбла (Ар1онт.) слива, кон одавде на 2000 кораклгтл изт. едногт. гологч. брега извире. Друго е шеталиште до оногђ парашеногт. и садт> за Кассарну Артјллер^е уиотребл -ћногЂ \;онаств1ра светми Пакомо названногв, коп едну М1ЛК) одт. Плоце— Каше одстои. Зналтенити острови, кои кт, Дубровачкои вОенои об.1асти припадат есу: Сабјпнц«лло, Курцола, Меццо, Каламотго, Гјуппана, Меледа, Лагосто и јопггв други, кое Да би све редомт. вид10 и познао морао бћ1 дуго дангубити г зато преокренемт. пут7. мои управо м> сћверозапа»ду покраи обреЖ1н, и обиђемт. острове Калачотто, Меццо и Пупиана, и у полуостровт. Сабјонцелло стигнемт., гди се у заливу Стагно на суво извеземт.. Путв оели н !е гасвиич. безопасанЂ, ербо е приморгћ ово пуно ст!;на и прудова, а и таковм места има, гди изђ оближнви гудура планински аки ветрови дуваш. Сабгонцелло, бреговитми полупстровт., когт. лађари Пунта зову протеагесе одт. гогоисточне стране кђ сћверозападу, знатант. е пакт. збогт. свое величине и свогт. прексмерногт. рода, и има доета добрм и простр«шнм пристанитта, одћ кои понаивише у присганиште Гомена, Гјул1ана, Прапатна, Сабјонера н Стагно лађе свраћагосе. Поглавитвш градт, Стагно (Гранде) лежи на еамои краиНВ1 (®гапЈрип?С) сћверозападне области Дтбровачке и на западномЂ краго егне долине, коа се широлгв крозв оваи полуостровв протеже, и на источкомт. крато свомђ у лапђ претвара, у комђ се соо купи. У оваи лапг

одб1Л се крозЂ мале нруге кад-в море нтрасти, вода морска, кон се после на све сгране излива; но кадЂусане, тако се ако воздухг окужи, да свакш кои 6 вј у ову долину, кадг ветарЂ Ск|'локо дува, дошао, грозницу или другу какву болешгину на себе навуКи мора. Зато су скоро сви лгоди изт. Стагна болешлвиви ибледи, имено жене млого од в Х|стер1е пате. У Стагну има до 200 куКа и 800 нштелн, кои сви скоро око соли раде. Положаи е нћго†троеуголанЂ , в&1сокимђ зидомђ обведент,, кои се са своииђ млогимђ кулама до Стагно Пшколло селч, на онои сгранвт долине на мору Нарента лежеКегЂ протеже тако да обадва Стагна едно обште место пре, ставлнго. Ст. оввзм-в огромнв1мћ кулама и зидовима, кое су у еголовпнв! четрнаистог в века Млетчани зидали , могао бм се оваи пол^остро†са с; зе евоз стране одт. сваке напасти бранити, алк су садЂ те зграде понаивише срушене, само е онри на ввЈсинвг иеточноп. бро! а одђ Фракцуза ископанниобкопЂчоштв у добромЂ сташо. БенЂ су.мн4 бм оснозателви овв! зидина оо.г]; учинили бв1.ш, да су иа томђ меегу землбоузђ прокопали бмли, и тв1мт. ов1 св010 нвм^ру есто тако и монге бнти сђ манвимЂ трош омђ постшми. О симђ тога бвкло бм и за лзђе пробитачн;е, кое бв! тв1м> прокоио-мђ (<5апа!) нречимЂ штемЂ до Дубровника н ДалматинскогЂ примора н. ир; у Наренту, ( п.гкт и т. д. допловити могле то предуаети, и дан-в данашнв1и бв1 одђ велике важности 6 вјто , поче.иЂ лађе не бвг морале, иокрзи гожкоисточне стрзне острова Лессша пролдзити. да само сћвеј нв1И брегЂ одђ Сабгонцелла обиђу. Место, кое 6 вј се прокопати требало, тако е узано, да су некадЂ Француза- дие воене лађе иреко н-Кга пренети дали, да ш »е бв1 Енглезска стрпнд опазввта. Друго е иоглавито место Сабшн целло, од н ко( ђ и полуоетровт. име свое но>си. Оно лежн на самомт. источномђ кргго, у сред' едне лепе и' прјктне долине, у којои скоро свакогЂ р"да раст4н1е иреко мере роди; но нхшвеКе е благо овогт. месга лепвш женскји пол> , кои се одђ сшго дасадЂ казанвј свои.мг пр:лпхв1.мЂ-лиа(емЂ 3 пунммЂ здрав»