Peštansko-Budimska skoroteča

416

пјтб ијв 4 стити , да »1и е шшгв гдигодб у животу, иии га церна иадна земиЂИца покрив . Ратгсе прел1-ћн10 бмо, и многи с_у отт. непр1дтелн О фф 1 ц!и ри проиазили крозт. Е —; но нитко не проиђе отђ Равшовогг батал.111 НУ. КапетанЂ н!јк1и изђ Регеменге, кон се у Е — смћстила бв1ла , обвиаваше у исхои кј {1 И , гди е К)л1п бћ!ла. О нђ красогомЂ и скромноет1{о н*ћном-Б тако буде пл4н«-нг, да око ако почне ласкати, и сваконко се ми швати, само да бк! нћиу лшбовн задобно; и шта внше веКћ су сви держали, да е онт. н Љ нђ и Обручник-в: но она све ово презр^вши у својои в-крности непокретна остане. Раншт, исткна 1ле био погинуо, алт. е у рату леву руку ингубјо; дуго време пссле лежао е у Лазарету и текв са повређеннМЂ здравл-ћмх полагко мпгао е сл -ћдовати за воискомт. О ј.ђ е више п\т !и К).нн писао, но сва су му се писма бвта погубилг. СадЂ дакле дпђе у Е — , и одавде хтнше лшбезну СН010 10л1 К ) походити. У гостилницн пако при р;чку седш е Рав1нт» башт. поррдт. младогт. овогте . Капетана. Онк садх, овде зачуе евое име. гди се спомин'1;; ерт. истбш Капетант. обвш^ствоваше чссго ГОлно лепу удовицу у шалу ум^шати. 7; 0 Боже!" тронутЂ духомЂ проговори Равјн-в у себи, л ако то она ГО .па буде? но опетч., шта бв! она овде (у Е —) — и зарг она тако свош заклетву чува ?" О нђ се нанево сђ КапетаномЂ о нћ"и пусти у разговорч., и мало помалп шарагоћи дотле доведе Капетана, да к> оваи Рав!ну описивати стане; алг тако неи.гледа н-ћгова ГОл1Н, и ОПеТЂ, ТКО бв! р4ш10 СВу су.мнк) лгобови и репнвивпстн! РавшЂ тако лепо знао е К.агетана навести, да му се оваи обећа, да ће га увече сђ ма .шмБ еднвтмЂ дружствомЂ у ГОлјину кућу о1вести. У страху и немиру чекаше онђ на опред4леннвш часЂ, кои до1 ;е, и предв самидгв ^олазкомЂ стане РавЈнЂ предЂ огледало, и метагоћи ка главу шеширЂ, рекне: „пакЂ ако е башЂ и она, да ли ће ме садЂ овако променутогЂ познати моћи ? Ове беле кссе, ово изгубл "ћно лице и суво тМло, пакЂ јошгб и безЂ рм;е! л — О нђ

са жалостно отступи отђ огледала. „Али н-ћна тиха доброта, н^ћно чисто и искренко сердце обалло е мене, да самв се у нк> онако смертно залгоб10, — и заиста ГОлја мол лк>би мене и у овг.мђ станго." О нђ хтнше себе побкдити, али ипакЂ стрепјо е отђ оногђ тренућа, у коемЂ га она познати буде. РавшЂ дакле св КапетаномЂ у собу тшавши опази кодђ прозора красну едну, у церно обучену и мирно седећу женску нерсону. кол му се много здрав1н, у тгћлу већа и крупжл виђаше бнти, за го к> садБ не позна, да е п4гова ГО.пн. КапетанЂ и нснивши Равјна за свога пр1нтелл нагло се окренесво10и домаћицв1, и почне 1"И о своим'в стварма говорити; а Рав^мЂ за неко мало време < асвии-б недвижимЂ стон'> е снрамЂ красне свое ГОл1е, коа га наипосле сђ тихимђ гласомђ запнта: л (>сте ли молимб ВасЂ познавали некогЂ Лаитенанта Равша, кадЂ изђ вонне долазите ?" на кое речи Рав1НЂ се узнемири и дко смуш, пакв само у себи мораше ПОМБ1СЛИГИ: „То нје твоа ГОлЈа" зато, да бн се мало ок>ражш, и ма сђ каквимЂ тономђ „есимв" отг овор1о. л О Бс же У поникне ГО.на „и онђ живи?" дЖиви сђ већииЂ 10штв побужден ^емЂ придода РавшЂ. јј О нђ живи ! а она радостно повикне али ши сузе изђ оч 1 ш иотеку, сасвимЂ еца10 ћи клоне : „и заборив1» на свош жсну. в На кое садБ борећисе РавшЂ са удивлеН1емЂ и са нешв4стностш) едва проговорити могаше: „Мои е пр 'штелБ нко ран^нЂ, дуго е лежао, цветагоћји нћго†обликЂ сасвимЂ се променуе, и тако е у ц-&ломђ т^ћлу опао, да га заиста више не бв! могли познати ® „И непрестанно чувамЂ у моме сердцу оно н4гово великод; Ш1е, коимђ е онђ мене отђ сурове оне чете избав10, -и као непознатои свош руку пружш." Рав1нБ већв више нев^роваше своимђ очима, кое га у красномЂ н^номђ стасу вараху. Та ово е н З јнђ гласЂ, сердце му лсно жуборне, и као изванЂ себе повикне: „К)Л1е; сладка мон ГО.пе, зарЂ више непознаешЂ твогг Рав1на? 1 '