Peštansko-Budimska skoroteča

4*25

у внсину отиш.ш, и на све стране искидани, оброн-бни и избЈШени. Све ово показуе природу ВулкановЈ, и гата се шштв одт. старБ1 времена, да е островт. оваи на необичнми начинЂ постао. За пећинЈ Остросавицу кажесе, да е у нбои Ншфз Мелита живили, одђ кое е и остро†свое име добк>. Да е пакЂ оваи остро†¼лканове природе можесе видити изђ оногђ, штосе18ЕЗ и 1824 овде догодило. Овм година зачЈле се на овомђ островЈ неке ТЈтнаве као какви изђ далека топгва, за коима се свагда остро†затресивао ! Ова ТЈтнвва наивче се понЕИла 1823. год. и онда сј сви жителки мб1слили, да Кед- живи ј землш пропасти.*) Оваи остро†нје роданЂ, осим ^што има у средм НДНЈ рОДНЈ ДОЛИНЈ, КОН Се ОДЂ еДНОГЂ б.ШЗЈ села зове Бабино пол^ ,**) и коа е едва 2 шл'& дЈгачка и поо широка. На нвои родЈ в1но, маслина, воће сдђ сваке рЈке, особито пакЂ смокве. Меледа има два лепа и пространна пристаништа, али зато опетЂ ј нби лађе не сврћ ј . (>дно е на занаднои странм, кое се одђ едногЂ 6 лизј н^ћга села Палма зове, а дрЈго е кђ сћверЈ и зовесе Палаццо одђ едногђ близЈ н-ћга бнвтегЂ дворца (5>аОој1) тако названно, кои е некш С [ц1.ивнацЂ по именј АгесЈлаи АназарбеусЂ, као изгнаникЂ на овомђ осгровЈ за време цара Септјм^а Севера сазидати дао, одђ коегЂ се спдђ само разва.шне виде, кое сј на некимЂ маппама рЈжно „Развалине Театра Агес1леевогЂ^ написане. Смнђ овогђј АгесЈлаа кажесе да е овде ст1хове неке о рБ1бо — и птиделовЈ написао, и царЈ Каракалли послао, кои сј се царЈ тако допали, да е и отца и сбша изђ заточеН1Н ослободш. Осимђ овм знаменитости заслЈЖЈе и оно кодђ БабиногЂ пола е ;еро да се спомене. бзеро ово, ако и есте 2 мјл- З ј одђ иора Јдал&но и надЂ нбимђ Јзвишено, опетЂ в зато слано. ЗаЈзима пакЂ еднЈ миго , и о*Ј Обширн1е се о овомђ може читати у изв1ст1к) Г. Парча у Вечу 1826. подђ именомЋ ,,©епф* «ђег ћаб &е(опа{!опЗрђапотепоп аи[ &ег 5п("е1 ШеЈеђе" издаНОМТ.. **) нме овогт. села н долнне асно намг сведочн, ко е у стара времева ту а;ив1о, ако и данасг не живн.

брасћено е по обрељ*.„ла млогимђ морскимЂ раст±н1нма, на днј е пакЂ каменитЂ. Мелеђинани СЈздрави, окретни, иодвећЂпобожни лгоди, кои се ни одђ радн^ ни одђ опасност1и не плаше, коима се свакш данЂ излажу само да себи ЈжитакЂ прибаве. СваК1ићескоро пјтникђ , кои е приликЈ имао да народЂ Далматшнскш позна, прим±тити, да сј осгровцм ј обште окретнш и прилћжнш него жителви на сјвои землви; осимђ тога сј живлби , стрилћливи , ДОбрОВОЛБИ , послјшни, и зато се законнимЂ Јредбама безЂ икакве речи подвргаваго. Као што е већБ казано наивише ш има, кои сј Лађари, али су притомЂ и прилбжни домостроителБИ, кои често и за надницу изванЂ острова раде , гди ш обично више одђ свои лгодш Јважаваго, али се опетЂ и ме ^Ђ нБИма разни карактерЂ може видити. Одђ Меледе враћамосе на сјвј землго, коимб ПЈтемЂ споменућемо шгогодђ и о остј овима ГЈЈппана Меццо и Каламотто , 6 јд ј ћи да намЂ тако на пјтј стого да се башЂ покраи нби ироћи мора. Прввш е 5 мјлл дјгачакЂ, има два пристаништа и 1000 жител.ч. Овде емаиданЂодЂ зеитина и в 'ша. У естественнои исторш знаменитЂ е оваи остро†збогЂ неки лисицм подо 6 нб 1 звермнн, кое се овуда по обреж1Има налазе,и кое островчани Ц1агелл1 или обичте само ц1агли зовј . Знаменита е ова зверЂ и зоогђ тога што сј пре држали, да се она само ј Азји, ј Афр !ц -л налази, и ј онимђ земллма, кое измеђЂ 35. и 1о степена с&верне ширине леже. Два дрЈга острова Меццо и Каламотто одђ ман'ћ сј знаменитости; првБпг е 11 а дрјгји 13 миа ДЈгачакЂ. На обадвома роди вшо, зеитинЂ и воће сваколко, кое жителБИ нб^ови ј ДубровникЂ па продаго носј , куда и мм по дјгомђ путованго итимо да пјтђ нашЂ далгћ крозв Аустр1скуАлбанио продужимо. (2(иб1оп!Ј.) МБ1СЛИ О СЛАВЕНСКОМЂ П1»ВАНШ (одб Лудв1Ка Р1ттера отт. Р;ттерсберга). (проДужен1е.) РазмерЂ, оваи одвећБ знаменигБЈИ Поез1е елементЂ, душа Мјзшс , различито се у славенскимЂ нареч^вма показЈе.