Peštansko-Budimska skoroteča

496

0 Д Г О Г> 0 Р Ђ бдногт, Бралн Нолбског-б на сиово Рјссоп , кое в 1751. годнне од-б Академје Днжонске неграду иолучиио : (продужеше.) Надке слЈжеЈпознати човека с' иетипитниђ , добримт., и полезниит. ствај.ма сваке струке: ово е познанство нечценими, кое просвештавагоћи ран}'.\п>, но природи сво1ои много саучаствге V лкрепленш благонравјл. Ис гина овогј , предлога тако е лсиа, дп го тек-к н; под.енути вала за уверити о нкои дрм ога: зато се и неКу занимати доказиван + ј Г . т . опе истнне; само желимк опровргнЈТи оштро \лша назови — мудрословт (•ор1н^шсх) оногђ ко| се лс;ђ>е оспорити 10. На к»кову честк наукама служи подобна изт. нстиие изцј.пл-ћна изповеств! Како нсно показуе она нјждј и ползенаука! Колико е труда и напрезана стало сачинигелн изјсгити ш, и колико га (оштв више труда стало речв свош повраКати. Природа е, пе.ш онт., по самои себи лепа, она губи ако се Јкрашава. Бл; жени гу они лшди, ве.ш далћ, кои уму природе дарове без«. да ш познаго на ползу свого обратити! Они су тект. единственностн свогт. разтма дужпи благодарити невиностк сво-т, поведенн. Да леие нравственности кого намт. овде излаже изпмтателк наука и покровителћ благочест'|н! Ко бв! се надао да ћелу подобна примћчана бћ1ти сл4дства основопрописа, кое е онт. установго? Природа е, безт. сумнћ по самои себи лепа, али зашто го друго и учени инибпиваго, разв4 да 1ои одкрда дивоту, да проникну у таине н^ћне, и да сазнаду н-ћна д1;иСТВ1Н. Зангго лежи тако широко пол-к предт. очима нашима? У лј - б протрчи крозт. н ћга, па зарт> истбји може, кадт. у овил;т. тако достоинимђ свогт. д -ћланн упражнвго све више снаге и простора нридобјн , зарт. се велимт. може задоволБИти само погдикоимт. привременнимт. впеч: тленама или забленутим-к удивленама? Зарт. су нрави стимт. нечи( Т1е што « умт. проовештен1И ? Да ли ћемо пуп. у онои истои мери теже наћи и сачувати з;оћи, у когои већма букгила буде машала , кон нам 'Б

сл же за освегленћ пута нашегг? Шга бн аредила сва пренмуштества кол намт. естворителБСвета даровао, кадт., у д-ћипв го св и органич сим чувства ограниченг, небБ1 мо! ао човект. изпБН ивати оно шга види, > мствовати о онои1. штачуе, разноанати чр» з ј > омирнсанћ одношенн, коа пред.меги споицшни к н4му имаго, накнадити Н ''достат,кт> вида опипан^ћм -к , судити по вкусу о о,;о.м к шга му в полешо или шкодлбиво ? Зарт> не6 б 1 беп. ума, к и наст. нросвешгава н уцрав.ш, помешали с са бе.*словесгшмч. животмнама, кое побуђенћ поводи, за|»т. небм скоро посгали ннииа равни и у д4ли, ка > што смо ж ,1т. у потребама пашилп. равни? Све бадава мвј само иомо!нго умствоваин и ученн можемо кадри 6 бгги управлнги употреблен^ стварји ч вствителнБ!, кое се у нашемт. кругу налазе, поправити наблуђени чувства наши , подчинити тело заповести ума.упутити душу ову безтелесну и безсмртну тварт, к' познанству свои дужностш и свое цћли. Нри уводу у свое слово, сачинителв предт. очима сгавлн намт, н илеише позојјииI ге ; оит, на.ит. представла човека у борби . тако рећи, са самимт. с< бомт., кадх се оваи некимћ начиномт. крене изт. ништете свогђ незнанства; разганагоћи трудомт. свогт. ума мрачностБ, у кого га е природа замотала; возВБннав; гоћи се средствомт. разума у наивиша окруж1Н пред^ла небеснБ!, подлагагоћи свомт. есапу движенн звезда. мерећи своимт. ору,пемт. широкји просторт. вселенне; враћагоћи се затимт. у дубЛБину свогт. срдца и давагоћи рачунт. самимт. себи о природи < вое душе, свомт. превгсходству, свомб бисоком-б опред4ле.нго. БудуНи сачинителБ на науке р пта на властито ради вредоносноп. унлива нбиовогт. у нравственносгБ; за осветити се овако неправеднимт. окривленго, небБЈ ми требало друго чинити ранв'1> инчислити ползе наука у дружевнимЂ животу, али тко 6 б 1 могао изброати сва добра коа оне приносе, и безкргине пјтнтности кое свуда изливаго? Шта !и већма коа држава подкреплвва стимђ већма она цвета; све бм ча.мило и изгинуло безБ науке.