Peštansko-Budimska skoroteča

сл:ћднн не изговаран )тби, н. п. гиђшНф, Нс, и т. д. М тако служе се Шмцм сви еднммЂ и истимђ алфабетомЂ, као и сви други народи, кои Н1:;мачки пишу, бмли оии народи ЛаТ1нског', бмли Славенског', Турског' или макарЂ когђ происхожденЈи , прп свему, што и сами Н&мцм гд1">кон сг.ои писмеиа различпо произносе, н. п. писмо д произпосе С^верни Шмцм као ј, н. п. диЈе @а&е, произиосе јпге Забе, и [1, што произиосе н$ки као сг, а ићки као шт , н. п. Јигј!, п"ћки изговараго фирстЂ, а н1.ки фирштЂ $ но пишу у свему сви еднако, держетБИ се вдне и исте азбуке, нити ова и чему кодђ тњи смета. Тако пмавд за глаСЂ ф два писмена [ и У , тако два писмена [ и ј, изговарам) као остро, иди као два[; тако изговараго писмо с, предЂ е, I, а, о, као и п а предЂ а, о, и, I, и а, као кј тако писмо 14 има силу , иачииити по себи сл ^дуптве ц за Ш н. п. ег^шсЈеп; тако писмо д: служи за гласЂ кс у Греческим' и Латшским', а тако и у нЈ;кимђ Шшачким' р$чма, н. п. 2Ш, ^ехе и т. д. при свему, што се употреблнвак) за кс. писмеиа и. п. (фгшг|1тс?0, и т. д. — М при свои овои и оваковои затруднителности у ореографш своши не изммшлаваго они иикаквм' иовм писмена'. —• Што се Латшске азбуке тмче, да оставимо саме Датше и 1тал1ане, кои такодве манћма или ветг>ма кубуре сђ ЛатЈнсколљ азбукомЂ и бацммо взорЂ на фраицузе и Енглезе, о коима морамо ретви, да не само кубуре сђ ЛатшскимЂ алфабетомЂ , него по наиветЈћОИ части сасвимЂ другч1е изговаран), нежели што пишу, н. п. французско аијоигсПнп и Енглезско \УеШа«1оп, и СашБ1'ј(1«е изговарак) перви ожурдви ( пзкђ и ово еи тако произносе, да нити е ем, нити ум, но н1зшто среднћ, кое е врло тежко изговорити) а втори УеллингтнЂ, КемпричЂ, и т.д.Шта чине Мадвари? требаи н. п. ж. и пишу 25, требаго н^што измедву « и о, и то пишу

а, требак) нЋшто измедву еиг, и пишу е, требаго отђ М огђ Реценсента мени наметаема ~к , и ђ , и за перво пишу |у, 1ј, а за друго с!ј, с!у, или , "V. Шта вмшше, Латшско 8 не изговарак) као с, но као ш, а за слово употребливак) 52. Тако пигпу писмо г са С5. Тако имагот^и разне гласове у свомђ езмку, изражавак) ш са б и и т. д. образуготви за свои езмкЂ Латјнску азбуку, само да не бм иова писмена изммшлнвали. — Исто тако чине Славени западн!згЂ и вообпт,е не нашегЂ исшжћдашн. И, што кђ моему оПравдашк) наиветвма служи , ови народи имак) исте гласове у свои езмцм, и потому исте потребе писмена , не само кон се у Куртлловои азбуки находе, но и кои мои Г. РеценсентЂ захтћва : но они иичимђ манЈз служе се само ЛатшскимБ алфабетомЂ, закршшватотхш потребе свое по прим^ру разнм горЈнаведенн&т и други народа. Тако н. п. сви потребуто писмо ж, и пишу га н1зки х, а н!зки %. Тако за ги нЂки пишу 8с1г, а ићки 8 , тако за г нћки питпу С8, а н:1ки с, такоза^, пишу 1у, I ј, а за () пишу (1ј, с1у, или §ј, «у, тако за л пишу ја, за јо пишу јц, и т. д. 0чевидно знамен1е, да ови сви народи помажусе, како знато, али держесе еданпутЂ узете азбуке, и не изммшлнвато нова писмена, сигурно спокоино почиваготБи на томђ основа-> шк) , да, ко има волто знати кои езмкЂ, треба да га учи, и да бм га лагше научш, треба да има у езмку — у азбуки и вообпЈе у ороографш — и!;кји темелБ, на комђ тве га учити. Мм видимо, да сви ови народи держе еданЂ и истми темелв , еданпутЂ пр1имл:ћиу азбуку 5 и да разиа собстаенна произнесентн нстомђ азбукомЂ накнадвавато: сл±дователно нуждно е , да и Серблви свог езмка гласове свошмђ собственномЂ, не пршмл^нномђ , азбукомЂ накнадЈ>аван), ово, што ветћ толико много писмена у азбуки својби имак), ово, што е азбука нхпова са сватм-