Peštansko-Budimska skoroteča

"I

совршено научити, и да 6 б 1 земл-ћд&лна напредованд новЈегЂ времена изђ н^ћга увиђати могао? ОдговорЂ; несодржава- ДотлепакЂ окренуКемо пћсму овако, кон вели:Купи земл'ћд-Ј}лна списашн од-к Тера (&ђаег) @фегЈ а, 8јпс1а1г -а, бапђплггСфа^Пфеб беп?оп одт> 2елдег?е — а, или ђје @Га(!Е ђеб 2апђ&аиеб одћ фШ&еЕ а; па нетребашт. докте. живиш-к , к.уповати и чувати 1анковиКкине домостроине календариће. Одђ србскш домостроинм списан1Н немамт. пакт. шта препоручивати; она се за пунји 85 година понаивише у преводима, изђ сл"ћдушћи само состоб: 0| Фелиновг изкуснми подрумар-к, БудвшЂ 1808- Руководсгво кб домостроителвству (преводт.) одђ Ст. Новаковића, Будншт, 1809, МаксимовиКа ИчеларЂ, Будимђ 1810 и Дамнновића ДомостроигелБство (преводт>) Будимг 1814- Шеђу тммт, ово нам в е наиболћи гоштђ , и наиполезнш календарЂ; само му е желити већа деблБинаи различностБ у домостроинн1МЂ предметима. У полго журналистше пЈ>ва намЂ Г. ПобратЂ изђ Аде у ч. 78, II. В. Скоротече „Што е много, много. Но п^ћсми већЂ судеКи, види се да е ПћвацЂ обвЈтателБ близоако не изђ воде; ербо у нбои се неналази нимало поет1ческе ватре. Ово е безЂ сумн'Ј> прво умно чедо Г. Побрата, кое е печатнш видило. У таквомЂ обстонтелству воображаваго си пакЂ Пћвцв1 обв1Чно, да су већБ Шекшп1ри или Аргосте постали; зато неће бвии излишно у наше доба, гди са свпо страна Ићвцв1 к)ао вребцв1 навалише, Шиеровв еп1грамонЂна разсужден1е ставити. ЗбеЦ еЈп -35сгв ђје §е1тд{ т еЈпег де!н!ђе^еп ©ргафе Фге [иг ђјф ђ1фГе{ ипђ ђепсЈ^дЈаивј! ђи [фоп ЗЗГф^ег ^и (ерп ? У проче.Л1Ђ кр1тша нема шта више на п'ћсми поправлнти, ербое подђ кр1т1комђ; само ежелити, да бв1 наши рецензенти Побратове последнћ речи проти†подобнв! Пћсника чешће у д-ћиство привели: Доћ' мо сђ Вама мв1 строго 6рЂ што е много, много."

Тако опетЂ пћва Г. Г. ДИхаиловибЂ у ч. 89. П. Б. Скоротече 1843 у п^зсми некои сир^ћчБ у првои строФи гласЂ - часБ, у четвртои глаСЂ-стасЂ: у петои опетЂ: гласЂбасв! Погрешке проти†благоглас^н и закона разнообразности. Ту исту погрешку д^ђли и Г. МладенЂ ТиМО'Г1ИНЂ (опетЂ НОВЂ ИЈ >вацЂ?)у СВОМЂ ПоздравуСкоротече у ч. 3. П. Б. Ск. 1844 певагоКи: веКе — пролеће; у петои строФи опетв пролеће — цвеКе. За нечисте сликове: милногђ — храброгЂ, веселћ босилћ — намери — крв в ври! гонак в мракЂ, ништа зарЂ и да нерекнемк?! Наши слепцв1 знаду доиста много лешне п4вати- У ч. 28. С. II. Л. 1843. читасмо ; ,Чудновате лгоде л одђ могђ пр^нтела Шк, Бороевића. Требало е пакЂ само додати по или одђ 21ф(шега: ђје [е!Сј"ашеп Ш?еп[феп ! 1 оштђ нешто! У Н. ч- Лћгописа 1834 читасмо преводЂ Лепа Каролина; а у ч. 31 С. Н. Л. 1843 то исто у преводу одђ Г. Нш. Бороеви -ћа , подђ именомЂ Д о б р о д 'ћт е л н а супруга. Штета за трудв ! 1он1тђ нешто! Но доста, да не буде и ово премного. А. Андрићв.

Х1НЕЗСКА ЗАГОНЕТКА. (конацг.) Х1нези именуго свое Царство ;; Чонг-КулЂ а т. е- Царстио у среди, другдашЂ даго му име ; ,Тшнх1а а т. е. поднебесно. А кадкадЂ га назБ1ваго и ;; Тшнчао л , кое толико значи као Небесна дворана. Но много нби налазисе, кои га жигосаго и са именомђ ,11 ебесно Царсгтво", отчасти изђ злогђ разумлен1н, а отчасти изв тражена ( да се свему, што се годб у Хшни налази, подсмћну, происходи. Како о Х1ини што чигамо, то смо свагда у опасности, да са истиномђ и погр'ћшногЂ не нађемо. Х1ина е одвеКв пространа, лгод1и е у нбои одвише , нрави су имђ нбшви собственни; езћ1кђ имђ е потежакЂ и предразсуакдеше Евро-