Peštansko-Budimska skoroteča

17.

ПЕШТАНСКО-БУДИМСК1 И

с к

Р О Т Е .4 А

(С о ц г ! е г<)

II Е Ш Т А.

Неделн

27. Фебруар^а. 1844

Год. III.

С О Н Е Т Т 0. Др;и-а. Да самБ в^Јтарт. што горицомЂ вее, И у доини што но икмвка цвеће; Одиетииа б' там' гдн е' ерце сме«, Гди ме жалостБ сустигНути неће. Ил' брегове да знаиЂ ваиат* на се, Сурваиа б' се на вмсоке ст4не, Отисиа бм с' међ' морске таласе Да с' претворим-ћ у нђгове пкне. Аи'! кад' смртнои то могуће н!е, Но у саамн морамт. губит' в'ћкг Питашћи чувство жалостше И у смрти сматрамћи л$кг; Зато в^тар -Б нек' се гором-в днже, Л у лгабви идеит. смрти ближе. ђ. М. ДеспотовичБ.

ВЕЛИКОДУШ1Е ДЕВОИКЕ. У Хшни између утврђенв! закона члент. едант. овако гласи: — „Ономт. кои се поканеверанЂ сирама народне Кассе, да се р^ке одс4кЈ. в — МандаринЂ. едант.одт. већи званичника, дознасе да е н-ћку суммј новаца страну склонјо: заго мј гореречену казнЂ Пресуде НеизброенБ1и Народт, веКЂсебмо скјшо Да грознЈ Мандарина сддбинЈ види, коа ће-

се V присутствпо Цара извершивати. КадЂ алт. у еданЂ ма предт. Царскимт. врономт, — између тогћ времена — красно едно д-ћвоиче, пуно н 'Ј јЖности , кое се едва крозт. силннш народт. провукло. јвиди се, гди кле че и овако говорити почне: Д1е таимт. Великоможни! да н1е несретнми отацт. мои , пресуђен.у мј казнк заслуЖ10 , да му се, законма сл^ћдугоћи, рЈке одсећи мораш. Ево ш дакле!" пруживши свое, дове сј несретногт. отца мог>. Б јду Н и , да ове за обдржан!. цћле ФамЈлЈе ни с у, то ш своевоивно и драговолБно подлежности даемт., само да 6бј сачувати могла оне, кое нашегт. дедЈ, еднокрвце (браћу и сеитре), и све нас -б ј КЈћи обдержаваго. Сеца! даиле ове џелат^! а родителн могт. поштеди." Ове лгобке , н"ћжне и пгне отважности д-ћвоичета речи ЦарЈ се, кои т е са великимт. Јдивленјеи-т. слЈшао, лко, и тако срдца коснј ; да онаи часЂ за лгобовт. добре д'6вице осЈђрномт. нћномт. отцу рЈке поклониМлад— и Н б.

ВАРШАВСКШ РЕМЕНАРЂ. (Изт> ПолБСКога.) Прје педесетт. отђ прилике година живго е у Варшави, у Фретовои јлицб 1 , поштенЂ Ременарт. сб многоброиномт. породицомт., кого онт. поредт. свега свогђ настолванн не бБ1Нше ј станго ранити. Б јдјћи да е мало имао знанаца, мало е имао и