Peštansko-Budimska skoroteča

94

посла; а V оно ирјјме бмла к у оеиромашенои, ратовима опустошенои землћи неизмћрна скЈпоКа. У с.гћдн тога владала в у л; \ Ки ременаронои иревелика неволн- Н1јколико д"ћце неирестанце хлћба моле^е , жена отђ нрекомћрногт. наирезанн и оскудости у тежкои болести уздвпиуКа, д"ћдЋ, да дћцм бреме олакша, смертв на се призивашћи; то вамт. е бвго изглед-в исте куКе- Несретнвш РеменарЂ, неимашКи надежде, да ће бкди овои толики лгобл^ћнв! оооба доскочити моћи, и задужившисе понешго кодт, сосћда, те будући садЂ отт, нби гонћнн, иадне узабуну, изгуби сву совћстк и одлучисе докончати свое б г ћдно житве. Зато побћгне из> куће и стане по ВаршавскимЂ улицама блудити. Кодђ церкве св. Креста удари му наеданпутв весело кликованћ у уши. Болна су у забуц-ћног -б знаменл туђе радости. Рел1енарн чудећи се да има шштб лшдш на свћту , кои се радук>, упвпа сердиго мимо н'ћга идуће за узрокв овога веселн. „Дали незнадешт. — огговори му н 'ћколико гласова — да нашт. В >ивода башв сад-Б у Варшаву улази ? Ево га овдћ «ше!" — „Наш-в Воивода, нашт. воиводавоп1нху твЈсућа гласова- „Живт, жив!о! к свуда се орило. Отћ кгмећи се лгодш стисн ^ћнЂ Ременарт, стане и помб1сли у себи; „Добро, хоћу га шштб еданпугт. погледати и берзо затимт. опази усредт. воиника и граждана Надежду народа , Воиводу у ондашн-ћмт. рату- Нппо е на дичномб конго, одћло му бБ1аше селанско, проста капа покривала му е главу; но племенитћш структ. н -ћговт. издаваше га за великогЂ мужа, оруж1е и оштарт. погледт. св -ћдочили су да е правкш гонакт., а нћжно осм"ћиван г ћ нЉгово асно и разговетно изражавало е доброту н^ћговогт. сердца. Ј'богш Ременарт. подигне очи , и случисе да су се десиле сђ очима гонака. Погледт. овога тако га е проникнуо, да е у себи подпуну пром^ћну осћтЈо; бреме, кое му е душу тиштало изчезне, пакт. му уста нехотице воскликну : „ж и в 1 о К. 0 с Ц 1 у ш к о I" *)

*) Косц1ушко бно е еданЂ отг навславнш и наиан1и П олбски Воивода.

Минула су додуше она времена, кадг е Богт. самт. са своимђ створенБ.ма говорго, и свое лгобимце у неповолБнвЈуц. догађаима непосредствено чувао: а сада намЂ доброту и милосерд^е нћгово навћшћуго лгоди нуни дароданнјн, и чини се као да упра†ови образЂ нћго†на землБИ представлнго. II ако е бв10 еданЂ између овбј изабранм Кннзг Адамк Чаргорискш, муж к сланан н и крћпостанЂ: то сђ нбимђ слободно усноредити можемо нћговогЂ прјлтела и правога ученика Тадпо Косцпшка. Вр^ћданЂ мужЂ, да му име сћва поредЂ наикраснЈи имена наше новћсгнице! Ни еданЂ га земллкЂ не споминћ, безЂ да се радост1го не восхити и народнммг ионосом'1. не подичи. ВзорЂ г[»аждана и воиника, предметЂ почитованн Влад ћтела и народа, иословица топлога прјнтелБСтва , чедности и нлемениге ћуди, имађаше му име гоште особиту кр"ћпосгБ кодђ сиромака; оно имт. заиста бб1ише лћкЂ нбиногђ ут"ћшен1в и помоћи. — Косц1ушко нје бвго никада имућанЂ; но н ћжио и човеческо сердце давало му е остроумЈе, коимђ е онђ богате на благодарностћ побуђивао: оно е заиста више иу пи мћсто имућности заузело. Па ово чудотворно, остроумно дародаднје, кое е исто тако као и дародавше Чартинскога иствпп. туђинцемЂ поннато и одђ нви хвалћно бв1Л0, гд 'ћ да га болћ познаду, него у нћговои домовини? Добро е знао за то просткш народт>, и текЂ што е несретнв !и РеменарЂ име овога човеколгобца изустш, текв што се сђ нћговкмЂ погледомЂ ср4о; алЂ већв му е у сердцу забунћностБ изчезнула, и надежда се породила. Онђ умћсто да потражи начина , коИМЂ бм животђ окончао, брзо и посггћшно кући се повраги. „Отче, жено, дћцо!" — вошаше улазећи у свого кућицу — „Богђ ће окончати нашу неволвну бћду: Косцјушко 6 у Варшави!" „Косц1ушко?' ( понавлнху д^ћца. рукама пл^ћскагоћи; ербо су већк иознавали красно ово име. „Косцјушко?" повтор10 6 сгарина и сузе радосги потеку му низђ лице борама намеридено. „Тако естБ, Косфшко," рекне живо Р е ' менарЂ. „Видш самк га и онђ ме е погледа 0 нш *10 е предЂ нашомЂ воискомђ на Кра к0 ' а