Peštansko-Budimska skoroteča

98

,,У ннои Маику наиазау сретне; „Зрео Србинг иии Србче младо, ,,Та одг нћ е ев-ћте Менторове „Свакадт. пр1нм'о поредт. другогг добра ! „Сннци Марса премного су нута ,,Побу1)ени н4шем 'б говоролг „Славе в'1тце храбро добинин „Отечество избавлимћ' одг зла; ,,0 да б' свака по примЗфу нћномг „Србству добра принети марила , „Ко б' одт. Срба игда сретн1И бмо. ,,Ал' кад' небу угодно бинше Са земнога узети е свћта ; Л ћу тужна са мо1емт> другма СпоменикЂ 1ои подићи у снну. Ког' лгоблнше — та зеннце шта су ? Стара ћу се кол'ко могу више, Загцитница у свем' да му будемЂ, Материнску дава ћу му нЗ.гу. Тнмђ признан-ћм-Б о! она ће сладко Од'к мен' Вшле бити ут4шена; А одт. Васв ће мили Србски Смнцм Она вћчно бмти награђена; Ак' 1ои свша предрага едннца Сам' достоино узлшбите вкрно К н пресаину будућиостн звћзду Милогђ Србства и поздног' потомства. У Студеннчкои Лаври м4сеца К)л1н 1343. М. и Ч.

СЕРБСКШ УЧИТЕЛБ. (ст. Нћмачкогг) Прерађено и Богосиовеки.иа и Предуготовничкима Учителвима и Ученицила посвећено (одђ Стаматовића.) Сматрашћи на важно оно послован4, кое бм сваши народнБ ^и Учителћ одправлнти дЈжант. 6 бјо , не може намЂ то свеедно бмти, кадЂ у вдномЂ Учителго народн"ћмЂ наклоности и дарове, характерт. и сердчана своиства за ВБ1соко и избрано зваше учителвско у преправности нађемо, и кадЂ напротивх у другомЂ човека за пре

вб1с0к > опо зван е сасвимЂ непЈЈеправл-ћн чт, видимо. З .гго ни^ко не^ треба да се Учителвства пршма; кои глпвнм своиства ду. ш '-внм и сердчанм у себи нема, безн коШ н4гов« учителБСКо послован'1} среКно и напредно бмти не може. УчитеЛБ има велик1и јтокб на училиш ге : збогн гога свак1и, кои се овомв Зван1Ш посветити жели, ника добро себе испви-а , има ли онђ у себи главна за УчителБство своиства, и еш се сасвнмЂ тако преправ'10, да друге изображавати и ј ,уководити иоже. Догоди ли се пакт. , да избиран -ћ уч > телБСкогт. Званјп, као што « већЂ обмчно, не одђ самогЂ Учителн, но одђ други лјодш завмси ; то онда треба онаи, кои се већБ истогђ Зван!н п |)1им1о, да тргдомв своимђ све свое недостатке самЂ попуни, све, што 6 донде пренебрегао надокн >ди, и себе у оно станћ постави, како ће великогђ свогђ зван1л дужности точно и >вершивати моћи. Правми УчителБ, гледагоКи А. нч тћио нћгово, треба да има здрава чувства у здравомЂ т'Ј;иг: ер в само у овомт, може здрава душа као што треба пословаги , само добро гћлесно станћ може чув тва ндрава обдержати, духЂ бодарЂ сачувати , и особито оне тегобе, кое се у \чителБСКомг званпо обБ1ћи немогу, олакшати онда, кадг слабЂ и болешлви†Учнтелв безЂ вол4 и немарл !ивђ обмчно бБ1вати мора .Зато пређе свега нека се постара Учителв, да здрав .1 '1> т"ћла свогђ у добромЂ станк) обдержи; ерЂ на 1гћму и учителБСко и школсво благо оснива се. Особи ги гћлесни недостатцм, као тежко чувенћ, рћаво изговаранћ , стое на путу срећномЂ учителБскомЂ напредованк), а нарочно онакови недостатцв1, з 6 огђ кои чигелБ д г ћцм школскои , кон спола само човека виде, на подсм^хђ бвша. Нађе ли се гд -ћ таковми случаи, то ће са†грудЂ У' чител-ћвЂ о дћчиномЂ поучаванго и изобра* жаванш суетанЂ остати. Сматрагоћи Б. на душевно учител^" 0 „изображенје," то су разумЂ и науке наи веће потребе свакогЂ Учителн. Свакш У чИ Ј телБ, кои полезанЂ бвгги жели, мора здр 3 ® 1 "