Peštansko-Budimska skoroteča

30. ПЕШТАНСКО-БУДИМСК1И * 1 , . ч

С К О Р © Т 1Е

(С о и г I е г.)

II Е Ш Т А.

А#

Неделл

16. Апрјилја 1844

Год. Ш.

м и л к и На повдтар|е Тезоименитства. Гди лепота тћла цвати Срце тежи 'ј амо рад'Б; Гди с' доброта д»ше лати, Диже с' чувства иламенх тадг ! Да . обиачиш 'ћ ризу нову Н.-винности данасг тн, А душевна своиства сиаву Веиичаш им на ти : Гди Венера свои разширн Са Мшерпомт. танши станч.. Одт, коиевке нћжне . двери Отвори ти сретнни данЂ А ГрацЈе Србске коло Баино шнре мило там', Ст> МузамЂ тамо н Аполло 'Геб' нзводн песме самЂ. ВенцемЂ тебе новнмђ красе Србска ћерко Милице ! ЦвећемЂ теби стеру стазе НабраннмЂ пре Зорице. У пурпуриммЂ садЂ красотамв Шествуи милогђ пролећа ; Невивности по стазицаиЂ , СрбскогЂ духа и срца. КрозЂ са†животђ некЂ те прати Мила сестро, Богиии Светкуи иие, и запамтн Да си права Србкина! —

К Р В А В А О С В Е Т А. I. Не далеко рдг Вкииеграда, види св место едно, кое кад^, Пјтникђ погледи, и неотеКи помнолити мора на место, у колп. « првогЂ човека Богђ створ1о. Две планине су слгобл^ћне една другои, к'о да братг мииу свош грли еек>; тамо, ди се планине саставлнго, природа каменвшт. ст^нама волшебнни в дала видт., у томђ истомђ саставку зелени се листата шума , и изгледа ко обграђена баида, кое обграду чине стрме са обадве стране стћне; крозг шуму кривуда КЈЈсталнБШ по'1'ок'в „Лепенца" и умножава халовитогт. Дунава плаве талаее. Оно 6 бв1ло време, у комђ су јошгб млоги наши Праотци живили, кои су са Иатр^архомт, Чарноевићемт. у .Угарску п; ешли. — Маи 6 бмо. шуиа в листом в одевена, а цвећемт. и нгодама накићена бала ; Лепенца тихо е зунла поредт. поточића, подт. растомх красна 6 седила д-ћва, бела ружа, коа ши е у црнои уплетена коси, као да се стб^ди сн4жнога врата, ств1дно е снустила главу. Но образу д4ве невиности зора се румени, очи н4не к<> да белни чине данг: ерт. кадт. 1и е небу подигла, сунце к'о да 6 потавнило, и поточи Н б , кои е пре, докћ 6 у н4га гледала, радостно жуборјо. садЂ, ко да жали шго е крјсгалт. изгубмо свои, жалостну е пево пеему. Устне нЉне румеше су него игоде, ное в у котаричици држала. Виткш 1ои стасЋ бела е покривала