Peštansko-Budimska skoroteča

180

]У1иик» е плакала, и вдва су се мпгле Јои чVти омо р>*чи: „Н салп. иенинна. бгди лилостивт. праТ) • * ма мене а .Да, да," — проговори опетт« Мргода ммслимђ да сте \:и ?е СрбкинВ неКЋ уиознале у нечовеку толгн Мргоду — и Да, Д и , тв1 сн крвт. нв1ова, тм умрети морат к; ов*и 11ожт> самв намерјо бмо срцу момђ , кадт> самв чуо, да ти 6 Огацт> матерт. твојо одт> мене отео: алт> за оснету слмб га остав^о: сутра треба да се тв1 < т> Миланомт. кенчашт.; > очи ванчана могђ самв и поробл'ћнт>; у очи венчана морашт. и тв1 умреги. — Ха! та осв«ти Ку се ма се не посветјо \ и Садт> 6 ВВ1СОКО одиго ножт>, и Сј.цу га 6 намер10 Мнлкином >. „.Стани несретниче !' г Чуо се у истомт. магновенш гласт> Милана, кои е сад'Б едва сто корачаи одт, нби бмо, Ал н полшћг е нћгова веКт. поздна бв1л*; брт> е Милкнно срце са оштрммт. згођено но;келп>. Мргода подигне одт. крви пушећи се ножт. и повиче: ,Кмв'Ј. е н'ћма, осветн 6 исиун4на.« Садг беж 1ти начне изт> све снрге, и кад-н 6 до неке ст-Бне доспо, о зем.ио в груно; ерт. га в Миланове цеви згодило зрно. Милка е погребена на ономт. м^сту, ди е пала мртва. Гроб -Б нЈ >Н1. неко време посћКавала 6 една бледа смрти подобна жена , а 10ШТТ. и сад ч. га пос1>Ну1о изб близу налазећег -Б се села ^ С ^ нтђ Лелек "Б к Славенске д'1Јве. Мргода е с.1ужш раани граблвивБ! птица. А шта се ст. Миланомг догодил"? пб 1ташт. лепа читателБко. Ивггаи воинике, кои су се кодт. Варадина године 1716 борили, Б. Ае.

Р О Б С Т В О и Т Е Р Г О В А Н Ћ СЂ РОБОВБ1. (продуженје.) Коме ова обстоктелства изближе и бол'1> нозната ни су, едва 6 б 1 пов^ровао, колико

бм се Терговина са ,,.иод*/, ст чов ^ јчр скимт. т%лесама р^ћн до данатнћст. дан» по св-ћгу веКв водила и раснросгрела. А цЛ1ено 1 оштб и данБ данасв мјози БразЈлјц и островн Куба Афрјканске Негре (Ц 'р. ннке). У сголноугб острои • К\ 6е граду Ха. вани сасвимт. лвио одобрава, и самт. посп&шествуе Гуверпаторт. ()' ДоннеллЂ ову скаредну Терговине сгруку; премла му Ецгиезскји Генерал -КоизулБ у Куби налазеКнсе оп, свое страле у томе много прогнвстае, и противћ нћга ропта. Прошасте есени вооружале су се у 1'раду Хавани двадвсетт. лаКи, да иду у Афр|ку по Негре, и О* Д »ннеллу з.1ато в, к > имб га РоботергователБи обасипаш, да онћ ов > крозт. персте гледи. хЈлдду путји драж1е, него сва чг». в-Јјчностб и челпв'ккол1об1е, коесетамо за ништа почитуе. Тосу само Негри! говори се, и держи , да е сб нвима све дозволћно.Ово невстественно и нечовечно отношен1е нлравно да се веКБ сб тмме возчздава, што бћли лшди у землнма, у коима ее сб робовм тергуе, никад -Б ни су у спокоиномб миру; често се иротив-1. нбн и авно и нзб заскда (буссја) диже, и на нви са убиство ,гб насрће. И то не, неправо. На осгрову К у б и у посл1>днн шестк м-ћсецји прошасте годиие двчпутт> су се Негри (црнвцм) против 'Б Бћлаца дизали. Многи се отт> овбгчт. у крви Црннг.а подавише; л^сеца НпемврЈа нби до деведесетБ ичубпши су на мергв > и.ме, и много више сапети су у ланце. А тко е могао из. броити ударце бв1чева , сб коима су 1и тукли и шибали? Многи Баштоиани и други Еуропеицм наипосл-ћ се сложе, да прошеН1е О' Д »ннеллу ноднесу, да 6 б 1 онт> запов'1>стб издао, да си Афр1канском-», са робовм Тергованк) путЂ препречи. Али оваи зиаде ово НБ10во налгћрен1е осуетиги, пакт> заб[1»ни, да се ни еданЂ на то прпшеше поднисати не усуди. У сокјжнннбшт . Державама о6б1чно траже ст. тмме Иегре нешкодлБиве учиниги, шго 1 и у станк) художественне задумчивости и глупости держе. Тежко ономе: кол!е на памег-Б дође, да се Негри у читашо и