Peštansko-Budimska skoroteča

191

кои у нравима отцу равни ово и Јчинише. ^.рећући се одђ КЈће пон^ћли су са со6омђ доста вша, меса, и неколико погача; затимЂ доста пушака, анџара и наџака, коима с у насилје МБ1слили учинити. II. МракЂ се в већЂ натати почео, и само р^дки сунца зраци св-ћтлостт. свода небесногђ сј 10штб рЈмеиили. Младент., кому е перви посао 6 б 1 о , у вече, кадЂ од-б посла кући дође, свок> Драгинн) посћтити, ову вечерт> задержао се мало на полго, да слогђ еданљ дооре. Она пако на лгобезника очекивагоћи сђ матеромЂ е вечеру приправлила отцу и бЈдућемт. тасту своме, кош су обично вечерн^ћ доба у прјнтелћсколхх разговору мирно провађали. А и СтарацЂ Симо е већЂ на разговорт> приспФго, и у стаи са отцем -б Драгин 'ћ разговараосе. Сви су као обично, и ову вечерЂ весело проводили, само Драгинн малЈ бригу показиваше што е МладенЂ вечерасЂ тако закасшо. КадЂ е већЂ тама ноћна сасвимЂ планине покрила и Драгинн сву наду, да ће Младена вечерасЂ ви. дити, изгЈбила, ммслећи да ће онђ на полго сђ волови остати, зачуе се штене предЂ л г 1 јсо.мђ, и она держећи да е онђ изтерчи мј врата отворити. Али одђ страха на землго паде, кадЂ у м г ]јсто н4га неколико лгоди у церномЂ од^лј , замазанимЂ лицемЂ смотри, 1 ош негледагоћи што се е она онесвЈЈСтила спопаднЈ го, на кона наи4сте , и поб-ћгнЈ , безЂ да е она и гласЂ еданЂ изпјстиги могла. Мати , когои е дјго кћери заостанј, необично 6 вјло изиђе да го скЈпа са Младеномђ ј кгћ \ зове; но смотривши врата обо. ра отворена, безЂ да е Драгинн тамо, берже на пјтђ са страхомЂ изтерчи, и видећи да е ни т ј нема, тешко се у кј ^ ј врати, гдјј изјстивши ;; нема ДрагииЉ® — на землго се обори. СтаромЂ отцј Драгин^, кздђ е жену ј несв^сти вид1о, и р^чи н'Јше само ка полакЂ разЈм^о, ше више требало, за свалити га сђ клупе на землго. Сјмо, у наи< лађемЂ разговору,' овимђ смЈћенЂ, незнагоћи шта се догоднло, саио ги е ЈКОченЂ гле-

дао докђ га сннђ изђ ненада на врата стјпивши, и страшно ово позорћ смотривши, незапв1та: „Шга е то отче!? Гди е Драгина"? но отацЂ му незнаде одговорити, него мати кон е и у несв'Јсти име кћери чјли, полумертвимЂ гласомЂ одговори: „нема е! одвели су го ! ! ! — и Младена е одговорЂ оваи, као ножђ у серце згодго, и тежко сј га нке ноге јздержале, да се мећЈ лежеће родител ^ћ Драгин& стропошто ше. Бл ^ дђ као сгћка стоао е гледагоћи лгобезне свое родител^, а на огца свога сасвиме као да е и заборав1о, докђ мј оваи проговорго нје: „не мои Снне .сада жаловати, већч, аиде да ш на постелго положимо, а мв1 да се у поћеру за Аидуцв1ма кренемо, не бм ли ш трагомЂ гд -ћгодЂ стигли и Драгишо отели." III. СтарацЂ С^имо са МладеномЂ и ДруЖИНОМЂ добро ОрЈЖаНЂ ГОШЂ онј НоћЂ поћерао е на кпнби за Аидјцбшз , трагомЂ преко Накре, и намБЈСлго ш е до дана стићи, ма мј сви конби поцеркали. КадЂ е већЂ зора плавити почела, и они подђ верхЂ еданЂ ј 1аворнику приснћли ; чјго на верху некш тЈтанБ, и ммслећи по н&мј да су то зац &ло Аидјцн , подбодЈ оштро кон4, и за неколико часова попнј се на верхЂ.ВукЂ, боећисе зарана уготрЈ д^воикј ј село водити, стао е са своима, да кон4 одмори , и онда стопромЂ противннке свое } г пазго, кадЂ сј га ови већЂ са св110 страна обколили. Но мвголећи што се борбе ТБ1че, да ће онђ надвладати, уплашјосе е, да му не бв1 како д^воика измакла, и тако га осрамотила , па зато конн, на коме е она увезана бв1ла, за свога привеже, да му у свакомђ случаго на руцн може бвЈти; а момцмма заповћди да се оружа лате, и оштро держе. Но истомђ што су се пушкарати почели, сви момцн н^гови, осимђ св1нова, видећи опасностБ, којои се за ништо излажу, окренЈ низђ горЈ ездиги, кое опазивши свшови мв1слећи да имђ и отацЂ б '&жи, нагнЈ за момцБша. Вука е ово разарило; али видећи да сада самЂ више ништа јчинити не мо-