Peštansko-Budimska skoroteča

33.

ПЕШТАНСКО-БУДИМСК1И

с к

Р О 'Г Е Ч А

(С о и г 1 е г.)

П Е Ш Т А.

ЧетвртакБ

4. Ма ]'а 1844

Год. III.

Б А С Н А. С о в е , С в р а к а , и (■ в р а к е. Докт! су с' старе јошг белиле куле, Докле стрме 10ШЂ красише ст-ћие Ова брда; премудре су Сове Ту бнт' знале, н владати умомг. Алт. жел'1;знни кад% норушн Т|*ран 'Б Што гођг древно било у томђ кругу Тада с' Сове сакупиле бЈдне У краи брда, полм шнрокоме , О свол-б да се ту нотуже станш , И одлазку да уреку времеАл-б шарена ту подг видомт. Сове Међу нвима налазисе Сврака, Ова лажна , преварлБива птица , Што ту дође преваромЂ пакленомг Неће да се задоволБН с% тјемт,: Већг одметат' слогу начне св^ту, Па сестрама ругатнсе б^агим 'Б: „бднаки смо и еднога пера, ,,Па шшђ тому сви еднога ума , „Требало бн да с' разлика чини „И јошљ госта призвати у дружство." Доброволвие нит' на зло мБ1слеће Савелвдге , да се не расцепе Лажи плету попусте лукавомЂ. Шарена е дволнчнога пера На и репа ник »д1> постоана Сврака птица и сврач!е племе Проклетин се у нбои сатан *Б смее. Сврака Чавку по племену сен>, А по перго, одђ себе јошђ црвк).

Себн равну по дугјемг клгону У тан Саборг прнзва за Вонводу. Црна Госћа , хотећ' благодарит' За толику указану почестБ Обрицати и прорицати начне Свако добро, надежду нанболш. Па 1 ош*б већма да с' учинн важна, Громовито, када в што снашло, Силне речи Латинскога Певца, Кое у свомђ некадЋ чула робству, Кадљ изусти > воиводства се пр1ими ! Све то добро прнмале су Сове; Ал' шарена кадг се стаде Сврака Кршл'ма ширит,' па замрачат' сестре; Тада Сове моиити к> почну Да се мане, нетреба да беснн ; Али веће све то бвш залудљ, 6рт> в Сврака бесннти већг стпла Па н Чавка прочатати сииа А у очи обое полетат' На мнрг братскЈи Т1емЂ нарушават.' Шта !ошт> више, тш немили гости Сада сћише толковати свашта На Совама доказиват' силомг, Да имћ пера ни су, ко што есу, Веће да су башг сасвиМЂ безг бое. Тому 10ште доста Н1е 6 б 1ЛО , Већг да у тои шуми нит' су Сове. „Што е сила, неможе се сносит' „Веће, Сестре! проговорн една „Време есте, погодимо с' с' гостбј „Да одако невладаго више !'* Што рекоше одма учнннше ! —