Peštansko-Budimska skoroteča

210

неплаНа. Вонша е, х ") мати СтеФана Томашеви^а, овом' совету противна бмла, и говорила е сину, да се баремт. наипре за обрану приправи: Ал', будуКи сј, НиколинмМ1> (Владике горереченог') трудомЂ, доеадт, тврдоглави К ]>алк) се показавши, Р адивои и н-ћговт. сбж '1. Лгобиша, Унгарш и Кралго Босанскомт. ; покорноств обећали, а и Жигмундт. се, по оцу бргт к крала СтеФана (брачнвш, илт. законнми и наравнБ1и сб 1 нђ СтсФана 0оме од' Катарине), овоме покорго, то се сад' Кралт. веК.ма охрабри, а особкпо кад' му Муамедт. Н1в дао дуго МБЈслитисе; ерт. е последнви на скоро Још' у почетку 1463 год. ТомашевиКу, по посланику поручјо, да му о 6 бјчнб!и данак-к пошл^. Алт. Кралт. одведши у благаиницу свок) посланика, гди су 50000 Фунти злата (цшп1]ие ппг1а(1е8 81а1егиш аип, по Лаонику) нагомилане лежале, овако му почне говориги : бво! ноецб ! су готови, ал' н се нисамт. радт. нки лишити и Султану послати. Л могу, и оћу нви наго употребити, да сили Турскои на меидант. изађемт.; и будем' ли изт. мое државе прогнант., то Неду ми ови новцн1 за доста 6 б 1 Ти , да с' НБИма у странммт. зе.млнма животт. мои удобно проводимт«. Посланикг му е одговорјо: лепо е псгина ово благо притнжавати, алт. не мала е препорука и сов^тт. : нерностк и рјечт. држати. Помбјсли на освету Бож1 *го, без' когђ милости. никомт . нишга благо невреди, и представи себи, да си тб 1 за твое книжество, и за скуплен'1. ов >гх блага , Муамедоволп. великод > ш1к) дужант. благодарити, когт. Кеш сад 'б с' твојомт. неверносћу увредити. С' ов1.1>1а е речма Турски посланикт. Босну остав'10, и Султана на освету побудјо; кого е Муа-

*) Енгел-в у 1сторш Срб1е потврђуе, да е СтеФанг ТомашевићЂ наравнмн с.бшт. 6гјо СтеФана 0оме, од' Во1ак1е; ерт. е овога супруга права бшла Катарнна, кћи СтеФана Косарнћа Кннза Херцеговач когљ, код е, кад' е ТомашевићЂ оца свогт. жнво га и престола ,шш!о, у Херцеговнну оцу побегиа. О ро1)енк) нарав: Томашев: Раићт. неспомин& ништа. С. Н. Листј . о. г- страну Ј01 види о ономе.

медт. II, кадЂ е 1492 год. ст. Влашкомт, и Лесбого.мт. готовт. 6 бго, и испунго.—Владмка е Модруш ;и, с' тммт. обеКан-кч-!.: да Ке у Унгарш помоКи ТомашевиКу изд"ћиствовати, у Унгарио се удалго. У почетку 1463 год. гласалосе у Унгарш: да се у Адр^анополго 'Гурска военна сила купи, но ше се знало куд' ће ударити и на кога; и КралБ е Мапл у долнбиуп, пред г ћлима воиску скупго, и државнкш соборт. 26. 1ол1а у 'Голни држао. Међутмик се и намера Турска дознала. бдно е оделеН16 воиске, под' Алибегомт., посло Муамедт, II, да Матпо код' Београда забавлн, а самт. онђ, позвант. одт. Жигмонда, СтеФана и Манихеа, путт. е Босни и Херцеговини предузео. Наипре е р"ћку Доробику (Дрину), коа Срб1го од 1 1лгр1б дели, с' воискомт.; коннника, пешака, и тежегника (2гор, са1о, ?пеф*е), од' 150,000, пребродго. ЗатБШт. даде бродове зградити, и р'ћку 1лир1уст,, (овоће р"ћка Босна 6 б 1 ти ) преће. Шн1а 14 обседне онт. тврдишо Доробику (т. 6. Вубовацт., Травникт.); и будући е топова и авана задоста имао, а и мБггенћ Началника, Радо.милл Вућичинића (по другшиа Раднћа, Лукар. га кралћвскимБ стрицемт. именуе) на то употреб!о, зато нку тврдкшго на брегу 19 Шн^а лако задоб1е. Две трећине агителн у робство узме, и одт. части 10 у Цариград н пошл^, а одт. части међ' Паше еднако подели. За овммн пошл"ћ едну частћ воиске под' Иечиромћ Мохаметомт. , да Крала Томашевића, кои се ко Клгочу бмо позукао, а супругу својо МарЈго *) са благомт. у Дубровникг послао, гони. Везирк прегиавши р г ћку Вроаст. унути се Клгочу. Султант. в итјо у» двобНБ1 нт» корачаима к' Ницу за оваи од' Хе(»вое подигнутми градк шго пре краин -ћмт. паден1го , привести. Стра е и ужасч., паден^е Вобовца св^ииа жителБима задало; сви су ревностно итили себе подчинити * Ова е несрећна Босанска Краивица Мар!а бмла кћи Лазара Деспота Срекогг, наимлађегт. сБ1на Георпа Бравковића Десп. I, вид. Раића Част111. стр. 250, ил' овои Частн придато .Родослов!е дома Бранковића.