Peštansko-Budimska skoroteča

243

ступи, да га смртио казнишБ?" — ;; Чекаиге, да видите, како ћу га казнити , рекне Богг: та саићШЋ н^говоп. заблуђена п гтелп., кои\п> га недугомљ кан<ш крозв бодл&иво водилп. тј)н 1 ј , уиравллмт. га кт. дриегу вв1соч1егћ живота. Сви мм мало зважавамо и цћнимо оно, 111то имамо, што намт. е дозвол"ћно, и уеердстн >пано, и чезнемо за онимђ штонамт. е забранЈ;но; неКемо да срећни будемо ст. онн1дп. што смо, и штј иушмо; него грамзнмо на неч м ц што е изнадт. наст., и што изнант. наше."1. ле.ки I руга. С.

човепг . по уредби милостивогт. Бога салш бмти можеианосл^дагл, доброд^ћтелв Н1е сиоеволв. ло измниилеше разума; ниги е изборт. закон а или устава, о ком?> наст. мудрацм ноучана!о; она е гласн иеба, когћ срдца само чуш: внЈтрено н-ћно чувство иресуђива свако дћло, храни, ц^ни оиомин Ј;, брани , н души советв бвига. Тко н Ј јномђ стазомт. с.гЈјДИ . таи праввш пут'Б негуби: он1> нигда не11б добродћтелв. а неерећа нкга мимоићи. У Вуковару. 0. Ш. Л

РАИСКА ДРВА. Кадт, увнде Богт, Адаиа у Раи, цоклоне му се гка раиска дрва св Ш.10И1.1 врховм, п свако га нонудн, као лтбимцм БожЈеп., <а свои плодовв!, са гвоима гранчпц1ма и га св'>им'I. оживллвашКилп. хладолп,. „0; да Л1ене изб^ре, говораше и ммоно дрно. н »>1.1 га С1. грозђелп. Л10и прсјк) раанила, а св н1 ,.олп. лше влле ноила. Огт. лис^а 6«ј л1> знп а епокоину саградила колибу. и оеЈшавада јбм 1 а моима гранал1а.^Нбв1 те сч. М"ИЛ1' пв ктолп. ноемнала, 1овораш« нбука, и ст. наис.1а1;илп> лјоилгб нрепитивала плодолп>. а Овако говорише сва дрва раиска; и Богт. га приведе кт. нБима, каже мј имена, како се 1 ;ое зове. и дозволи му св!К) нби Јживан^, осимт. нлода единогБ дрвета ЈЛознанства добра и зла. дДрво цознанл добра и зла? говорате АдамБ у срцу свомт>. Сва проча дрва дит ми тнл. земно, т^иесно препитанћ; а ово, кое мн Л10и дух1. кр4ни. кое Л1и кр^посгћ мога С[ша иодиже, да аш запрештено б;де? <( О нб ову нретаи МБ1сао; кад 'б алт> подобје му 11 гласт. обл1ане проговори, и охрабрн га , н °нг . ку си нлода, кога влага шштб и сад -б У св|1о лн )Д1И срцама в[>и. в 'Г б1 си човеку врло строгу заповћств Дао, говорише сви, своиства Божш ангели, Кчдт, се Бог'1. изђ Р аа врати: ербо шта мо. Ље Дражесттпе бити едномт., комт. си дарт. у,а дао, него јчити познавати добро и зло? 1 14 га ради хоКешБ, ако ти запов^стБ пре-

И;Ј'Б НЕЧА 18. Ма1а т. л. Ечо н;(Сг опетч. сђ сднб1»ћ врло редкнмЂ догађаемт. , кон е ирииосиавнонг Обшеству нашемг тбшт. мил1и 61.10 , чим*б < мо ув -ћренјн, да ће онђ многа лепа ин1,1ил о нашем '1. ннроду по сиету нородчтн. Им -ндан ћ Н1 ;г. Величества, мресвк глогђ нашегт. 1 м п е р ат о р а , и Кралн Ф г р д I н а н д а кон смо обнчно досадт. но примћру Римокатол1ка н друг ^е у тншини светконали, ст, тпкиимђ е Великол ^пЈемЂ данаСЂ у нашои Црквн прославлћнЂ , каково мм у Бечу ( оштб доживнлн нисмо. НБЈова Ексцелленц1а, нашЂ вБ1сокоодушевл4нБ1и за благо Цркве и Н ;<рода Арх1ец |СК0ПЂ , и Митропол1тЂ 1осифђ РапчићЂ н1е могао одолћги виутренБимЂ движенЈима <'рдечне радости , коа се приликомЂ овогђ Вбн-окогђ Имендана, у в^рнммЂ и п|>иоргкенћ1МЂ Пре-* свћтл. Днору Аустршскоме прсима НкговБ1МЂ обилно разгранала; — него е н данасЂ опетЂ у нашои Црквн божесгвену Службу Н^говомђ Величеству за животђ , здравл^, а нама на неописану радЈСТБ велел'1 .потно служ1о. — М б 1 неможемо доволбно ониса ги ону побожностБ, ону СВеТБШК) , н јмилностб кол се по нашимЂ разн4жеиБ1МЂ осећаниа разлила, гле дагоћи, како свесрдно достоинб!н правосл. наше Цркве НредстагелБ за Отца Отечества кђ Отцу Неба и Земл! припада. Сама вћрноств и припрженостБ Пре. св4тл. Двору Аустр1нскоме изражавала су се у срдечнБ1мг молнтвама како ревностногг. нашегЂ ВеликогЂ Арх1ереа, тако н ц+.логђ ирисутствумкегЂ њ >рода; нити се ту дало разликоватн, кон е одђ ове две доброд1 ;телБи пча, нов лн е неограниченјд, гди н едну