Peštansko-Budimska skoroteča

255

ПРИМЂЧАНШ н а /КнвотомнсанЈе Сп. Савве. ж Нр1т1ка в иужна и поиезна, Само кадт. е «>дра н Јмћрна. 1'лдо чнтншНи Јсторјч^ске прнлоге, нанвише и зато, што се н са^т, са 1стор!ом1, особито Слакенскп-Народномт,, забавилмЂ, у копнко с1.м1, 11рнлг|,тј() ; внднсе, да г. Сгодчк •внКт, V ('. н. Листу умне свое нроизводр о нредметима нзч. Повкстннце Сербскогт, Народа, доста са добрммт, Јсп-ћхомт. нише н св};ту 1н сообнцава. Ову ревнотв н вр.10 лочнтуемт,. Же.шти е само да ичдржателна С)*де. Нека ми се допусти овде на последНБ1И. Г. СтончковиКа прниог'1,; .('ветин Савва, н р в м и АрхЈепЈ сконг н II р о< вет и т елв Ср б с к1 и." у числу 14. и 15 нечатанми нека прни1>чанјн учинити. Г. СтончковнКђ н!е навео л4>то рожденш Св. Савпе; н тако е пренебрегао оно, што е главно у сванолгн Шивотопнсанно. Само вели да 6 год. 1237. у дубоком старостн преминуо. — На сгр. 114 вели: „Ш онт, (св. С«.вва) постави-ћнт, буде првммт, Србскимт, Арх1ешскопомт. одђ Германа Нселенскогт, Натр^арха у НЈкеи год. 1219." Одкудт, Г. СтончковиКу оваи датумт.? Та обнде е ноннато, да се Св. Савва у Ц:фиграду , а не у Шкеи у Малои А <:1 и за цервогк Арх^ешскопа Сербскогг постав1о. И самт. Св. Савве ученикт. Домиц!ант, исто преко целогг свог», д'1}ла потврђуе. То признае РанКг и други наши Нисатеп1|н, то и самт, Марнав1Ц1И, когт, Г. Стоичк. на сгр. 115 подт, звездицомт. наводи : „Сшив Есс1ебјае (вегђИсае) сига 1апс1ет 8ивсер1а вио ра81огаН типег1 ГесИ ваИб, и1 СопвЈапИп ороП1апи8 Ра1пагсћа е1с." — Г. СтанчковнКт. на стр. 114. и 115 вели: да она у Бечкои ц. *>• благаиници хрин'1>на Бочканна круна есте круна Сербски Крал4>ва изт. Неманви. Мп, дома. 11 самв ову кр»ну вид»о у Бечу. Но едант. знахменитћш Лнгарскш Историкт. 0 нЉномв происхожденјш ово има: „диае (со' °па) 1ап^иат а Тигав 1прега1огит СопбЈапПпоро''1апогит аи1 БевроЈагит Тћгасјае <ћа<3ета Гшвзе ^ег1иг: 1псег1ит 1атеп ее1, диаепат е1 ип(Је вит»И. —

Има у мога прјлна К. вдант. старми новацт. Славенск1и, кои ће, докв га из'к тросгручне кесе одмпе Г. СтоачковиНу да пошл!;. Ко му е вештЂ, нект> му га. У Новомт, Саду. Г.

ОС^ ЕТМТА ЖЕЛЛ. бданв богатт. Пћмацт., и великш Наполеонов> ночитателБ, путовао е особито, и само зато године 1840 у Нарјзт,; и да бм тамо пепео великогт, овогт, 1рон торжесгвенно погребсти вид1о, нитн се какве напреге, нити т^ошкова нлашјо и штедш. Онт. е себи истина едно знатно место између велике уможине народа прибавити знао, али е ту тако стћсненћ и такозаглавикнт. стаио, да ни руке ко глави принети и нодигнути н1е могао. — После дугогв чеканл у ладноКи мегеца Децембра увидисе већ в еданпут н , гди торжественнвш и желћноочекиванБш НаполеоновогБ пепела спровод-Б долази. — К >лосална, 16. лактова дугачка, толико вБ1Сока и на полакт. толико широка кола, са 14 горе на шшма поставитБ!, и Наполеонове ноб^де представлашћи Штатуа, приближавала су се, кол су плаветнаетБ1М'Б кумошомт. покрБ1вена бБ1ла, и одт> 16. вранБ! кона вучена ; и тако свако око — све главе открБме су се, и ненелу царскомт> кланнлисе. У истии ма придода еданн четвероКошкагБШ водоноша одт> остргм истом-б Нћмцу едан 'б песничнБШ ударацт> на главу — кои му шеширт> на браду доле сбје, продеравшисе еа окорелБ1мт> гласолгв на нћга: „Суровми Паору, зарБ неможете и Б б ! ванп. шеширт> доле скинјти , као сви други ноштени лшдн?" — Носле кадт> су наизнаменит1е ва жности прошле, и мложина лнздства мало се разредила, преваренвш Ш >мацЂ тек б е у станк) 6 бш свое лице изт. тавнице, коа га мал' ше загушила, и наиважнјк) му ц^лб н кговогт. путована осуетила, епасги. У Буковару. Павле Јоанновичћ, заклетми АдвокатЂ.