Peštansko-Budimska skoroteča

254

м\- е Напо.»Ронт. у д-1;лма отечества нћговогн .1РПОМ1, надра;дол|»> .»агкао, <-1. паметннмт. и углађрнммт. речма <• в<»зобнпв.1еи11о Но.п ске говојчо му, дивнмЈ! образ' будуКности предт. очи е ма ватренногт. овогт. Родо.нобцч представлао е. Но знао е Коецишко, кп.шко се осионити може на обоћанд ВеликомоНника, и да су заиоевате.и.и одвећн редко наклон1.ни , првобмтно благоотан-ћ покореннмт. повратиги. Зато нам^ренпо Наполеона 1пе соизволео^ на кое е Цар 1 *. нко разкрент. зу6м шкриш^, ненадашКисе, да бм се тако единствент. човект. намћренјнма н'ћговмлп. нроппио. ј^отом-н безт. знанн Косцтушковогћ поруку и позмвт. на побуну пошл к Нолнком!.. То е Косцјушко тект. 1814. године чуо , и гоме е лвно" противеловјо,К.ад-1. су Русси у Французску продрли, Косцјушко буде*Цпру Александру понвант., гди се дуго сч. Царем-к о Н олбскои и н'ћн и судби развоварао. ЈЈотомт. в п(1ед\зео путт. у Талјанску; н<» ередств^ем-в писма ии Замалвскоп. С вћга, кч. Бечу се упутн, буду1ш су П олнцј .1 тамошнвим Ј. нћговммт. присутств!емт., спасителна д1јиств ! н у смотрен1ш Нолцске очекивали. Но до н'1}говогт» нришеств1н V Бечт., конгресст. расп\ штент. буде. Хоштв е у Браинау разговараосе сг Царемт. Алек сандромт., гди Царт. Полицмма Л ставт. даруе. Косц|ушко се потомт. у Шведску врати, и у Солотурну кодт. пр»нгелн Зел-тнера стани се. Овде е себе вао у Отечеству бвЈти оселао. Кт. 6 мв 1 пијп » у младости наклоностима свагда е и до саме старосги верант. бмо. Мзт. Солотурна е често писао своЈои првои Лгобезницв], кол премда се за Великаша П олбскогт , удала, до гроба 6 свомћ Тадји наичистно лгобовћ осведочнла. Ст. Дамама л добу своихт. 70 година радо се шалјо. Солотурнт. и окруж1ннћговогт. сиротммт. и бол нммђ Косцјушко 6 бмо отацт. и ут^ха. илади су га лЈобилп, стари почитовали, и свако га е благосилнло. — Кош. му се тако доброд^телномт. обичаго навикао, да е предт. свакимт. старвтмт. и одрпанвгмт. човекомђ стао, као знагоћи, да му Господарт. о бично такове запмткива, требаго ли помоНи.

СвакН! порапх Косц!ушковв1 д4ла бвго е: ОсреКенћ свое собраће и нообштн човечества. ПоследнБ му е нвно д^ио бмло, да е 1817 год. Апрји.на 2-п. све свое подаиннке у Землкдержскомч. Добру свомч. Сехновицм свободне учинго; то еств, за навект. и\гв е опросгјо и писмено угврд |о, да од'н свакоп. ЛемлЈјдержцу нлаћагн нмагоКег-1. данка и роботе свободни буду. .V такош. станго е добро свое сестри св010и ОД-1. стрмцч и потомству Н"1 ј НОЧН оставјо. Исге 1817 године Октовр1а 1 -гт. у запаленје жигерицв падне; у чувсгву приблнжавагоћесе смрти последн^ћ завештан1е учнни. — Окговрја 16-гт. у 10. сатш у вече се одт. свог1, нрјнтелн Зелтнера, жене и кНери н^гове опрости, на леђа се наслонн едант. уздмсаи! — н душу иснусти. У свакои землви, гди 6 живго , и гдн су га познавали, жалосКу 6 тронуто 61.1.10 свако срце за губиткомт. великогт. овогч. м\жа. У Полскои 1817 год. Ноемврш 14 -тми буде за свегков:>н г ћ обшгенародноп. жало> с гног'1. дана одређент.. Жалосгно е Слово у Народномт. Совету говорго благороднвш другт. нћговт. Нјемчевичв. Одт, 1* уссјискогч. су Цара дозволенћ нросили, да тћло, као з^мнвш остатак?. слнвногђ Косцјушка у 0течество пренесу. Цар в дозв >ли , да се ко«ти славногт. овогв мужа свакомв нћму достоином-1. почесћу пренесу у ЈЈолвску. Тћло дакле у Краково прнспе. Собјескогт. саблн н Лавровв венацт. украсв му е надт» сандуком-в бмо. Обреди и Опело 6 у гробницк! сгарм Крал^ва Нолвски совршено. — Поредт. Вистуле у Кракови три године (1820 Окт, 16 - 1823 Окт. 16) на едномт. сноменику радили су, и садт. се „МодИа КовсЈивк! 8 брегв Косцјушкоп.; на трИ стогине стона ввјсокв споменикт. подигао. Св тогт. споменика видисе свободнв1МТ. о* чима краснвш брегт. Вистуле, и старв1И престолнвш градт. Полћске. Дим Арнотт..