Peštansko-Budimska skoroteča

260

мир%. — ЈГолилсли лтобезна Фатимо! да тб1 за мене пођешт., паквом-т, бв1 нростћу твои отацт, противт. мене, тебе, и противт. целогт. могб рода днсао. Ф а т и м а (пресекавши му р^ћчв). Доста, веКв доста! II К ј дакле за твонз лшбовв мого рЈку МустаФИ истина дати, алч. ће ми срце само за тебе свагда куцати. Н Ку се и жива закопати дати, ако само те- ј би и твоме роду ст.* тиме помоКи могу. Мои Не цветт. у граблћивои МустаФинои руки увенути, н краи овогб живота брзо достићи. Отсадт. више не Ку се н плашити брзовладашКе болести. Нека венемт., нека болуемт.; нека ме емртБ у ладна своа наручјн прјими. 1'адостно ћу жертва вечите косе бв!ти, кадг само тв1 остаеш!.; кадт. само теби и твоме роду помоКи принети могу: а Л1 о 6 овб Ке у 6 ол1>мђ св4ту болвЈи плодт. принети, кои ћемо мв! — — — но шта п говоримт., шта ли проричемт.! — ако тм мене не лшбишт.! ха, онда! онда ће ми теже у животу, теже и у гробу бк1ти! — Но нека башт. и то буде, да тб ! мене не лгобишт.! алт. п самк тебе лгобила , лгобимт. те и садт., пакт. лгоби ћу те и онда, кадт. мн се коети у пра претворе! А сврдокт. — А сведокт. (ирекине јои СелиМт. р"ћчв) бв! ће д - Ј јло праведне ти душе! и тако узме 6 за руку, и прсима е привуче; дакле на веки ст, Б огомћ лгобезна Фатимб! О небо! зашто да го садт«, и на веки оставити морамт.! или зашто ми штогодб не препречи путЂ, да Јои н4но благо, н-ћно искренно срцр, и предобру душу никадт. ни нознао ни самБ. — Туркинн ! па ове красне врлости у нвои !! — Нри коим-ћ р!;чма велика т^га с». ИБиме завлада. Онт. го у оваи изјп . као нз«ванк себе притискиваше на прси, пакг рекне: „Ах1.! Оставити те мораиБ; а.п. вере ми мое, никадЂ те заборавиги не ћ*'/ — У наруч'тма ватренмуп. посл^днегв загрлан бронли » у носл^ћдне, ал' и наиел*ђе чаеове, ни«'и бм ји ткогодб живе раставјо , да 1Инка св«'пн дужностБ за огечество опоменула н1е. — II Фатима е за свегу д^жноств држала, да Мусгафи руку даде, и ц-ћга мнр.У каквимБ гођт. начиномБ приволе; ерк е пот

читовала, да јои е то светл лгобовк одредц. ла. Већ -Б и послћдне тамнммт. гласомт., ст, Богомт. пошао, рекне, нескидагоћи плаовит1 .ш погледт. сб Шиша. — Онт. е у чело полк>би, нити 6 пунм десетБ ворачаи кт. сгану свомт. учин1П, ал' га непрјчтеч, изт. гр. ма спазивши на око узме, н И+.нко мртавт. у траву паднс! — Фагима цикне, н нћмг, кога 6 чисто обожавала и свакои драгоц-ћнности предпоставлнла, одма допадне; и кадг види, да е Вћнко, сбогт. когб е она вр1и. склонила се бв1ла МусгаФи руку дати, само да н-ћга, а ст> нким-к и нкговт. рчдн огт. грозећегт, ТурскогБ рата сиасе, садт. погннуо, то те могла својои туги, м.уки и гере. ту ве^Б одолћти, него узме но:вк, и огважно с^бе прободе, посл ћдну речв „В кнко" изустивши. Д И М И Т Р I И ЛажлБиввш Царт, Гвант. ВасЈлћвићт. II. владаше иадт. Рус Ј испимб великимт. Цчрств > мб 48 година са гвозденв1МБ скиптромБ. Едва ослободи смртв нзмучене Москве одт. мучителн нв1оово1 'Б, Онт. остави два сина: Д и м и тр 1 го н феодора, одт. кои посл-ћднвш упразн - );нв!и прјими пресголг. Ио будући да е способностма младогт, Цара врло мало повћренн давано 6 вјло , то бвГ одправ ;а владарски послова н кговомБ шури Б о р ј с у Г у д е н о в т> предана, Доб |)0 владан^ новогћ владаоца и поуздан!} на нкга наипосле до тогч, степена доведу, да су нвно гов »рили, да само онг заслужуе на пресголу остати, у случаго а* ко оба К-ннза изумру, Истина да ни су они онда с.гћдства овв! неразсуднвГ увудили р'> г ч!и, ерт. оне су сл вожелвномт. Борјсу пре свега мв!сао улнле, да руке у крвв свога замочи господара, Димнтрји као прва жертва паде. Нев-ћрнвш служителв спреми нћга преко подкуплћнвГ тацно — убица' са свега , пакт. даде, да бв! свое злочин1б С» ТВ1МБ бол"ћ загла.ио, и изврцштелф свир^пн заповкстЈи нћговв! на иствш погубити начинт» Незадоволлнт. ст. твтмв, цјго е себи н» едзн в како крравми, тако ц неправвш