Peštansko-Budimska skoroteča

295

дужности противно постЈпао, кадт. бм му хотео мого одузеги одбрану. Нект. се зато одђ мене ништа више неиште; ерг сва прошен1а , коа се н'ћгове издае тиче, 6 бјт ' ћеду у свако вре.ме еуетна/' Ст. тб 1 мђ одговоромт. морадесе Рус1иск1*и посланикЂ у Москву повратити, без -Б да в што годг. испословао; а ДимитрШ напротивт. од-б тогб часа више неп. икадт. кодт. Поибскогт . дворау чести стон' Но са смрћу ВиадБ1слава изчезну купно све корБ1стне за н4га надежде. 1оан -Б Казимирт., брат г Б и наси ^ћдникЋ умрлогћ Кралн, види се принуђенимт. Рус1е пр1нтеиБСтво искати; будући да се ПоиБска у нЈ;к(и ратт. са Шведскомт. уплела. У тбш-б окоиицама престане Варшава за Димитр11о сигурнБшт. м4стомт. 6 б 1 ти ; принуђенч. се дакие оваи види какво друго приб1>жиште тражити, и одагле потаино одпутоваги. Наипре оде онх у Ревалг ЛиФландскш, малу н^ћку обштину (Ггејб1аа1), кон е тада одт. Шведске завБ1сила. Но ни ту пожеланбш мирт. ненађе. Градскш Мапстратт. боећисе да ненавуче себи чрезт. нћга мрзости какве, замоии га, да какво друго м '1 јсто за свое обБ1таииште избере. Дч 6 б 1 пакт. таи поступакт. како уиепшао, даде му знаменитБш поклонћ , и о свомђ трошку поши4 га у Ригу. Димитрж отиде сада у Шведску, но и у томт. двору отношенн државна бБ1ше н-ћговБШЋ жеинма противна. Изт. почегка буде онт. при томг двору врио добро пршми&нт., но едант. ондашнБЈи Комлис10нер 'б Русжски купаца' пусти се на скоро ст. нЈјКИ Чиновницк) Херцога у договоре, и уиозна 1и сђ преваромЂ Димитр1е гако, да су они нш за вБронтну држећи, нћга на занов^ћстт. свога господара, имд'ма одт. Цара Аиексе посианБ1М г б иредаии. Херцогт. одт. Хоиштаина за ту нвну странопр1имсгва увреду и несрећногт. Кннза жертвован"ћ ништа друго не до 6 бГ , раввћ маиу сумМу новаца', к< е су му нћгови иосианицБ! у име Цара изђ царске биагаинице у Москви, нредаии. Димитрш буде одма п »сле долазка свогђ у престолнми град 'б сЈискогт. Царства затвореиг, и да небђ! сћ кииг говорити мога

о, на уста му брнкицу метну. За тбшт . по. сиаше кт. н-ћму н-ћку стару жену, кон е иначе ужитакт. свои на црквенБ!' врати тражила. — Она нћму поче овако говорити; — „Шта сбше мои, чинишђ се шшб као да ме непознаешЂ ? Мора 6 б 1 ти , да си се ико и <менуо! Цсповћди слободно све што ти на срцу иежи , и неправи ми твоимб ћутанћмБ веће туге." Димитр1и, немогући ништа одговориги окрене одћ н г ћ свои погиед 'б , сб тбјмт . нћкш страхБ одавашћи , кои му изгиед н и говорт, те жене тако безстидно себе за н'ћгову магерк издавагоће, проузрокова. Тако исто и Свештеници н"ћму говорише; но онт., м-ћсто да ш сиуша, подигне р.^ке и очи свое кђ небу, себе Богу предавагоћи. Неср ^ћникЋ таи већк е врио нсно увидјо, да му се неће опростиги, шго е СБШ-Б едногт. човека, кои е себе на престоиБ Русшске државе попевшисе и н'ћму право н'ћко_за истб 1 и ос гавго бб10 .Н1е се дуго са смрћу н^ћговомЋ закосннваио; онђ 6 бГ на нову год, 1635 башк предт. двором -Б Москве погубићнг. Гиаву, оба рамена и ноге одсеку му, и на дугачке мотке натакну. ТрупЂ остане у снегу иежећи , и после одђ паса разнетБ буде. ПоиБсчпи посианнкЋ . тогЋ истогћ дана кодт. Цара приступакт. (ЗСц&ЈепЈ) имагоћи, буде на заповћсгБ вишу у дворскомБ батару на мћсто, гди су тог-б несрећника погубиии, донешенЂ. Ту види онт. жалосгне оетатке човека, кои е за владанн Кралн ВладБ1Слава у двору Варшавском^ тако саину роллу играо. Нећакт. Тарталана , кои се са своимт. сгрицелп. полшрго, и већБ одђ нћкогЋ врелгона нћму у виаданго свои' добара' ступјо 6 бј I , сћ веиикомЋ жаиошћу слфТБ несрећногб Дилштр|е искуси. Онв неможе , да за едн1.1\11. прк1геи 'ћл1Б, о комб се нада', да ће га еднолгБ на 1'ус1искоиЋ престоиу видити, сузе непусти, говорећи, да онћ по н ^ћговои мб1сии ни подћ кои начинЋ тако тврду суд6у ше засиуж10. — (сћ нћлшчкогЋ иосрбЈо) У Н. Саду. ђорђе 1овачовићЋ.