Pijemont
Стр. 2,
ПИЈЕМОНТ
Бро) 169.
вачки сандуци смештени у капелу дворца. Попови и калуђерице читали су молитву, а данас пре подне стигли су из Грос Пехларна и надвојвода Карло Фрања Јосиф са супругом и децг покојника, те је у присуству њиховом извршена церемонија спуштања тела у гробницу.
Сусрет Балттом 1р! — Цар Никола испраћа енглеску ескадру. Петроград, 21. јуна. Јуче су цар и велике кнегиње Олга и Татјана Николајевне, у пратњи министра двора и министра марине отишли из Петерхофа у Кронштат, а одатле се на броду јахте „Поларна Звезда" извезли на широко море у пратњи балтичких торпиљера. У 10 сати пре подне, царска флотила срела је енглеску ескадру, која је поздравила царску заставу. Затим је са царске јахте дат сигнал: „Желим вам срећан пут!", на који је ескадра одговорила: „Јако смо благодарни Вашем Царском Величанству!”, на шта је, опет, цар одговорио: „И ја вам благодарим!", па се затим заједно са свитом увече вратио у Петроград.
Са видовданских свечаности ноје су приређене на далматинском Косову, „Дубровник" доноси овај извештај: „Видовданска слава на далматин-
ско Косову прошла је ове годиневр350 српских и хрватских сокола, под заставама и праћени музикама. Куд год је окренуло, наилазило се само на лепи и братски сусрет. Програм свечаности извршен је, у колико је било могуће, тачно. Железничка управа правила је соколима и излетницима сметње, јер два дана пред саму свечаност отказала је да даде засебни воз, као што је била обећала и на што се је сигурно рачунало и према томе преграм удесио. Српски и хрватски соколи сакупили су се у суботу у вече у Спљету, а стигли су са брзим лађама. Наши Спљећани дочекали су их усрдно и братски, као то они сами знају и умеју. Звонимиров град био је приправан да своју браћу братски и срдачно поздрави при поласку, али трагични догађај у Сарајеву помео је све. Соколи из Боке и Дубровника били су особито лепо дочекани и од Корчулана, којирсу! оед брзу лађу изашли са великим бројем чамаца искићеним лампионима, што је у мрачној ноћи давало врло лепу слику. На Косову су извршене и соколске вежбе, а извршене су на начин који заслужује похвалу и признање. За време заједничког ручка код цркве Лазарице пало је неколико патриотских говора, а говор др. Дринковића изазвао је највеће интересовање и одобравање. Овогодишња слзза сванако је на свакога оставила најлепши утисак бргтске љубави и слоге." ло лепо те је издвојила од досадањих у свакзм погледу. Уз велико мноштво народа, ту се је слегло до
МПП! I ||1М Г1Ј11 — Рад србијанске и црногорске комисије на цазграничењу. — Кад Ке бити коначно повучена гранична линија? (Специјалан извештај „Пијемонту”)
ТИМОЧКА ДИВИЗИЈА која ее јуче повлачила од Нриволака, данас врши концвнтрацију код Кослара. Због ташког лоложаја ове дивизије, номандант, ТРЕЋЕ АРМИЈЕ остаје на десној обали Брегалнице. Врховна Команда му шаље у помоћ шумадиску дивизију првог позива, ноја одвојена од прве армије после 24 часа форсираног марша стиже у Хадрифакли данас у В часова увече. И поред овог појачања номандант треће армије ре не одлучује да предузме офанзиву, Јутрос рано почео је јан покрет бугарских трупа са Деве Баира према Жеровину и Големом Вису. У 10 часова бугарсна војска је поново заузела ЖЕДИЛОВО. 8а то време Ратко Димитријев управља напоре против левог нрила Дунавске Дивизије другог позива прелазећи границу и потискујући и тукући на малој Церцорији четврти батаљон седмог пука другог позива. НА СТАРОЈ ГРАНИЦИ. Јутрос су Бугари прешли преко Кади -Богаза и Св. Илије. Код Кади-Богаза српски се одред држао целог дана и поред велике надмоћности противникове, који Је имао шест брзометних батерија и швст митраљеских одељења. Тек увече, бранећи упорно сваку стопу, српски одред ]е одступио лагано до села Ослона. Код Св. Ниноле српсии одред нападнут целом бугарском деветом дивизијом, морао је одступити. НА ГРЧКОМ ФЕОНТУ су данас почеле праве борбе. У тону дана се Још није догодило ништа одлучно. Грчка еојска се одржала врло добро. БУГАРСНИ ЛИСТОВИ продужују писати сентузијазмом о дога-
ђајима на бојном пољу. Јавља се о крвавим сукобима пред Кумановом, које ее веН налази у бугарским рукама јавља се о великим борбама око Пирота, који ће пасти најдаље за два дана. У БЕОГРАДУ је становништво узбуђено вешћу о бугарсиом упаду на стару српску територију. Вести са бојнога поља су такође неодређене и скучене, тако да је потпуно оправдан отрах који влада међу грађанством. СТРАНИ ЛИСТОВИ се држе још врло неодређено. У главном признају да је за досадашњи сукоб, који има нарантер рата, крива Бугарска. И сами бечки лестови не могу да то не признаду. РУСКИ ЛИСТОВИ доносе само извештаје с бојног поља не упуштајући се још у детаљну оцену сукоба. ДИПЛОМАТСКА АКЦИЈА Русије пресечена је одједном .Сав рад њених балканских посланика пропао је. Они се ограничавају само на слање ратних извештаја својој влади.
ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У БЕЧУ. Беч, 21. јуиа Синоћ ф/ се поновиле демострације пред срнбким посланством. Полиција је енергично растерала манифестанте. Напали их је неколико пута и више особа похапсила. Полиција је објавила, да ће, поновили се доманстрација, најетрожије поступити. вест, како ће граф Берхтолд захтевати од Српске Владе ПРОШИРЕЊЕ ИСТРАГЕ И НА СРБИЈУ Јучерашњи „Одјек”, орган најјаче опозиционе групе, доноси ово саопштење: „Већ два дана кружи један глас који сваког часа добија више потврде: Да је српска влада усвојила захтев аустро-угарске владе, да аустриска полиција настави истрагу започету у Сарајеву на земљишту Србије, у Београду! Један аустријски полициски комесар доћи ће, веле, у Београд, и у Управи вароши Београда продужити прикупљање података, испитивања, саслушавања и истраживања правцем којим је истрага упућена у Сарајеву. Тако би и Београд потпао под власт једног аустријског коувл.аријата! Ма чиме се завршила ова истрага, она би самом формом компромитовала Краљевину Србију — а то једоста Бечу." „Берлинер Тагеблат" донео је пре два данз, из сигурног извора, да ће истрага бити проширена и на Београд. „Нова Слободна Преса*' и остали бечки листови одмах су прихватили ову вест и, на дуго и на широко, стали доказивати, како је у интересу српске владе, да Ј’едан аустријски полициски комесар води истрагу У Београду! МИШЉЕЊЕ ЈЕДНОГ ДРЖАВНИКА Поводом вести о захтеву аустријске владе да се истрага прошири и на Београд, ми смо се обратили једном државнику за мишљење: да ли је, с правног и политичког гледишта, оправдан овај захтев? Искусни и у питањима Међународног Права одлично верзирани државник, дао нам је ова саопштења; — С гледишта Међународног Права, Аустрија не може тражити да се истрага прошири и на Србију. Србија је цивилизована, правна држава, позната са свога строгог поштовања и извршивања међународних обаве33. * уГОЗСчЛ ч и* .■-■дич* чллу. ке <ашкв кли какае друге ионференције, не терете је обавезол«, дасе повинује захтеву Аустрије. „Позната са свога беспримерно високо уздигнутога правосуђа, Србија би, када би Аустрија сервирала доказни материјал да су Чабриновић и Принцип имали везе с њеним поданицима, одмах применила све законске строгости, на саучеснико или интелактуална потстрекаче атентатора. Колико је захтев Аустрије правно и политички неоправдан, најбољесе види по томе, што Аустрија, чији полузванични листози оптужују и Русију за сарајевски догађај, није смела ни помислити, да се истрага прошири и на Петроград. Да је тај захтев упутила Русији, Аустријаби, врло вероватно, добила за одговор објаву рата! Висе свакако сећате, да такав захтев Аустрија није упутила ни Румунији поводом скорашњег атентата у Дебрецину, ни поводом ранијих атентата на члано-
ве царске куће, и ако су тада постојале озбиљне индиције, да су атентати припремани у земљама, којесу војнички приближно јаке Аустрији. „Захтев Аустрије, апсурдан и с правног и с политичког гледишта, г.редставља једач силеџилук према Србији. Он је један нов доказ о непријатељству званичне Аустрије пре ма Србији, која је била инспирисана жељом, да се између обеју суседних држава, после толиких искушења, већ једном васпоставе односи доброг суседства и осигурања заједничких економских интереса." ДУЖНОСТ НАШЕ ВЛАДЕ. Ми не знамо да ли је граф Берхтолд заиста упутио нашој влади захтев о проширењу истраге и на Србију. Ако је тај захтев заиста упућен, дужност је наше владе да га сместа о д б и ј е. Ано Аустрија свој захтев подупре доказима, везаним за личности које би стајале у несумњивој вези с атентаторима — а то је, разуме се, апсолутно искључено — ондз би н а ш е истражне власти пзвеле истрагу, а судови изрекли пресуду саучеснич има Србија је п р а в н а држава, позната са својих неприкосновено праведних судова. Због тога њена влада не може и не сме пристати на — ни чим образложен и добрим обичајима између држава противан — захтев Аустрије о проширењу истраге и на Београд.
И ОДБРАН!/ (ЈРБИЈЕ — Држање чешне независне штампе Праг, 21. Јуна. „Народни Листи” пишу : Бивши орган старочеха „Хлас Народа", један од најмањих чешних листова који излази само у 800 примерака, објавио је после сарајевског атентата један чланак, у коме оптужује званичну Србију, да је она била пострекач и аутор тога атентата. Тај чланак разликује се сасвим од остале чешке штмпе и сасвим је у противности са јавним мишљењем, које је осудило злочин, али се уздржало да говори о правом кривцу све дон истрага не буде завршвна и не види се ко је крив. Међутим тај чланак |е службено раопросрт у иностранству као мишљење чешког нзрода, а греба нонстатовати -„«» ИИЈ^ иг> шљење народа чешког већ је то мишљењо јодног малог листа, ноји је сада орган конзервативних великопоседника.
НАДВОЈВОДИН ДОГРЕБ — Пренос посмртних остатака Фрање Фердинанда у Артштетен. Спуштање тела у гробницу. Беч, 21. јуна. Из Грос Пехпарна јављају да су мртвачки сандуци надвојводе и војвоткиње када су тамо ноћас стигли смештени у станичну чекаоницу. Дванаест официра уланске регименте, која носи назив надвојводе, чувало је стражу до 3 и по сата изјутра, када су мртвачки сандуци смештени у фургоне, на којима су се одвезли на обалу Дунава. Затим су мртвачки сандуци пренеси на скелу и полако превезени на другу страну Дунава. Спровод је стигао у пет сати изјутра у двор Арштетена, где су мрт-
Рал цл разгроим 1 отиу памођу Ор бије и Црне Горе отпочео је позно у јесен прошле године. Комисију су састављали: од стране Србије лешадиски погпуковник г. Велибор Требињац и пешадиски мајор г. Војислав Ковачевић; од стране Црне Горе генерал дивизијар г. Митар Мартиновић и мајор г. Петар Ломпар. Њима је, као стручњак топограф, био придодат капетан г. Коста Стојановић. Због снега и магле, комисија није могла прошле зиме да сврши посао око разграничавања. За два месеца свога рада, она јв премерила око 150 нилометара и повукла граничну линију од босанске тромеђе до Лима. Зимус прекинути посао, комисија је наставила 20. маја ове године. Она се састала на Лиму, код села Баре. Због нетачно израђене карте аустријског генералштаба која служи комиеији за оријечтацију при разграничењу, и због одлука Лондонске Амбасадорске Конференције, којима је одређена неприродна граница из-
Пећ, 16. јуна. мо$у.Црне I ОЈЈе н Апбанија, рад комисије сада иде врло споро. парта аустријског генералштаба (Једина на топограцЈСкоЈ основи израђенаЈ тано је неЈасно и нетачно израцена, да Је комисији врло тешко, 01 на неким местима и сасвим немогућ но, ориЈентисати се на терену. ооог тих тешкоћа, комисиЈа је, у поЈедиким селима остаЈала данима, немогуки, и поред најооље воље, да тачно одреди граничну линију. 5а месец дана свога поновног рада, и ако су временске околности врло повољне, комисиЈа је премерила само терен од реке Лима до реке Ракоша (притоке Дримове) у пећској нахији. ГЈред њом још стоји непремерен и нерасправљен терен од 150 километара, пун нејасности и тачака које могу бити предмет спора. Пре неколико дана имао сам задовољство да разговарам са једним чланом комисије за разграничење. Од њега сам сазнао, да ће цео посао око разграничења бити расправљен у току јула месец^
Аустрија против Србије Истрого Гбигродч? — Аустрија вахтева да се истрага о сарајевском атен тату прошири и на Србију! Одмах после атентата у Сарајеву, ра нз српском земљишту била добро
бечки и лештански листови почели су покривати неоснованим оптужбама Србију. Најапсурдније лажи изнесене су против Народне Одбране, српских официра и званичке Србије. Ни наш лист није остао непоштеђен. | ,,Рајхспост” је, проливајући сузе \ гптт јАпјммгцп тчци>1ШП| чио , запенушен тврдио: „Пијемонт" и Црна Рука имају за задатак да аустријске Србе и Хрвате драже на вршење атентата на виђене личности у аустро-угарско) монархији.” „СРПСКЕ БОМБЕ" „Пестер Лојд" је почео, а њему је одмах следозао, поред плаћених мађарских листова, орган аустријског министарства спољних послова за балканске стаари у Немачкбј — „Фосове Новине” — с тврђењем, да су бомбе из Србије („из крагујевачке тополивнице"). Доносећи опширан извод из „Финала” по злу познатог Ђорђа Настића, „Фосове Новина” су донеле ове цнничне оптужбе против Србије. „Овога пута су бомбе стигле на праеу адресу и убице су своје дело извршиле. Овај злочин је био опет спремљен у Београду. Чабриновићева бомба потиче из Крагујевца, а срп све власти стоје под великом сумњом, да им је ова инсценирана заве-
позната, и да су је српске власти трпеле. То доказују јасно и ранији примери, као што се то види такође и из речи пуних наде, које је данашњи српски министар унутрашњих дела, г. Стојан Протић изговорио у Скупштини 2. јанузра 1909. године, а \ ЛсЈСи. „Између нас и Аустро-Угарске може бити само тако мира и пријатељског суседства, ако се Аустро-Угарска одрече да буде велика сила, и одлучи сз на то, да узме на себе улогу источне Швајцарсне.” У овим речима једног српског министра најбоље се објашњава узвик српског завереника Принципа после извршеног злочина: „Ја сам у надвојводи Фрањи Фердинанду хтео да убијем заступника аустријског империјализма!” Већ ненолико дана, ова оптужба се, у разним варијацијама које лиферује бечки пресбиро, појављујеу бечким, пештанским и берлинским листовима. Када је званична Србија, која са делом Гаврила Принципа има исто толико везе колико и Јапан или Кина, показала разумљиву равнодушност према циничким оптужбама избезумљених листова, из Беча је убачена у многе европске листове
поду. А |а, павши на лице његово, плаках горко и дуго. И уставши благодарих богу, што ми даде видети овакав крај овога преподобног мужа. Кад чуше сви, дођоше и дивљаху се просвећању лица његова. После тога узевши преподобно тело његово с чашћу, постависмо га насред цркве, као што је обичај. И кад се сврши јутрења и скупише се црнци без броја, таде почеше певати потребне песме око преподобнога тела његова. Тада и народи многи дођоше да му се поклоне, и с великим почастима опојаваху га, певајући прво Грци, потом Јермени, па Руси, затим Бугари и најзад ми, стадо његово санупљено. Пошто јв свршена литургиЈа и цела служба, целиваше сви преподобно тело његово, а ја грешни обухвативши га у нови гроб, како ми беше наредио. А мноштво Црнаца што се скупило не отпустих до деветог дана, чинећи блаженом старцу сваки дан службу свету. д.
Испирање грла — МОРИС ДЕКОБРА Пробудивши се, госпођа д’ Авроман је нашла као и обично писма која јој је њенз собарица ставила на сточе. Муж јој је био на путу има три дана. Отпутовао је у Лондон, камо је, у осталом, одлазио сваке године месеца марта по својим пословима. Госпођа д' Авроман, још сањива, узе завој од једнога писма које јој се учини фамилијарно и прочита ове редове: „Госпођо, имамо част да вас обавестимо о најсигурнијем средствуда не изгубите своју косу, да је уредите и да је улепшате..." Госпођа д' Авроман нестрпљиво баци овај проспект и узе други завој. То је писмо, које јој је писала њена пријатељица, госпођа Лекорсиад, која ју је звала вечерас на вечеру. — Како је то све досадно! — помисли госпођа д’ Авроман. Због болести у грлу не могу излазити нигде а баш би веома радо ишла код Магдалене... Идем да јој телефонирам. — Ало! 123—96... Јеси ли ти то, Магдалено? — Да... добар дан!... — Замисли, јако ме боли грло и
не могу ти доћи вечерас.... У тренутку у коме јој је пријатељица требала да одговори, ужасно одјекну неки шум у апарату и за тим госпођа д’ Авроман чу једзн мушки глас: — Али, ако вас боли грло, узмите пола чаше топле јавалске воде и исперите уста и грло... Бићете здрава још вечерзс!... — Ало! Ало!... — Велим вам, госпођо, да ћетебити још вечерас здрава... — Ало! ко то говори? упита госпођа д' Авроман, изненађена. — Сатана говоои, госпођо! Збогом! И то би све. Госпођа д’ Авроман помисли даје то све шала и> сасвим природно, она не изврши оно што јој је непозната личност препоручила. ♦ Противно њеним предвиђзњима, стање се њеног грла врло побољша још после подне и госпођа д' Авроман телефонира својој пријатељици: — Ало! Мадлено... Замисли да нисам више болесна као јутрос. — А! ти познајеш свога лекара. — Не. Молила сам га да ми се јави, али он то није хтео учинити. Много ми је боље... Је ли сувише доцкан што ти јављам да те могу посетит вечерас? — Ти се шалиш! Чекам те радосно. Ти знаш да код мене нема никаквих церамонија.
Истог вечера у осам часова, госпођа д’ Авроман се обуче, и — нађе се у салону своје пријатељице у коме је већ било око двадесет лица. Галантно би примљена и седе лево од једнога господина за велики сто, спремљен без церемонија за два. десет пет до тридесет особа. Над конверзација поче, после чорбе и рибе, госпођз д' Авроман је имала ретко задовољство да чује један диалог свога суседа са дамом која је седела поред њега. Овај млади и плави човек говораше полугласно: — Замислите, драга госпођо, да ми се десила јутрос једна мала и доста шаљива историја. Тек сам био телефонирао, кад чух један разговор, на који свратих пажњу. Једна женска жали се на стање свога грла. Тада онако тек да учиним какву шалу на апарату — узвикнух: „Госпођо, ако вас боли грло, узмите пола чаше топле јавалске воде и исперите уста и грло!..." Ова историја зачуди гослођу д' Авроман. Она је једва познавала овога младога човека који јој је био представљен у салону. Ипак, она се реши да се мирно распита о овој малој мистификацији. Напустивши трпезарију, онз улучи једну згодну прилику у одсуству господина који је отишао у оделењеза пушаче, и рече својој пријатељици. — Реци ми, Мадлено... нако се зо-
ве овај млади господин, који је седео лево од мене? — Пол Ескларманш? — Да. Врло је духовит... Овај Ескларманш. — А!.. Мора да сте много ћаскали? — Није ми рекао ни једне речи. Али, он има духа. Како гласи његова адреса? Госпођа Лекорсиаде погледа своју пријатељицу, изненађена овим питањем. — Пол је на те учинио такав утисак? — Да. Његовим ћутањем. Хоћу да га позовем кад будем примала... Ако ти допушташ. — О! моји су пријатељи и пријатељи мојих пријатељица... Пол Ескларманш стануЈе у улици Манастирској број 14. Он има двадесет девет година, није сед и има тридесет и два зуба... Јеси ли задовољна? Госпођа д’ Авроман је била задовољна. Захвалила је својој пријатељици и избегла је да разговара са Полом. Када је и последњи гост изашао из куће, Мадлена приђе мужу и рече му: — Имам да ти јавим једну новост. — Какву? — Замисли... Симона се заљубила у Пола Ескларманша. — Гослођа д' Авроман? — Да. Она ми је дуго говорила о њему и молила ме је да јој кажем
његову адресу. До ђавола! И ти си јој казала његову адресу? - Пријатељице то једна другој не могу одбити. _ А, сироти д’ Авроман који јеу Лондону!.. Ј Ба! Њему ће небо бити плаво... Да, ако не буде магле... И разговор се настави. Сутрадан, када је устала, госпођа д Авроман, она замоли своју собарицу да јој донесе књигу телефонских претплатника. Са загонетним осмејком нађе слово Е и узвикну радосно: 588—62 — Ескларманш (Пол), професор санскритског, улица Манастирска, број 14. Одмах затражи везу. Један мушки глас одговори: — Ало!.. чујем... Тада, најслађим гласом, госпођа д' Авроман изјави: — Господине, хтела сам да вам захвалим на савету који сте ми дали јуче. Испирала сам грло са јзрјлском водом и излечила сам се још синоћ. Ј Ј Изненађен, Пол упита: — Али, ко гоаори!? ко?.. Тада госпођа д' Авроман рече: — Не а ти то нећеш нигда дознатк. И она прекину везу.