Pijemont

Број 270.

Стр. 3

„П И Ј Е М 0 Н Т-

сашо за ову годину, ве*. нм за раније године. Стога препоручујем свима пореским оделењима да сав дуговани и текући порез од општинских часника: председника, кметова и писара првенствено наплате, ма и егзекутивним путем, и да ме о томе известе најдаље до 15. новембра тек. године.”

Војвода Вук Јављају нам из Алексинца, да се Војвода Вук (пешадијски мајор Војин Поповић) знатно опоравио и да већ устаје из постеље. За кратко време, Војвода Вук ће се опет ставити на чело своје комитске чете. Последњи воз Данас у 8 часова пре подне полази последњи воз за оне, који имају намеру да напусте Београд. Племенитост Београђана Јуче, на дан задушница, велики број престоничких грађана који су посетили Ново Гробље, приложили су 700 динара одбору за скупљање топлог одела за браниоце Београда. Прилоге је скупљао господин Јоца Константиновић,рентијер. Племенитост Београђана и овом приликом показала се као и увек. Ми овај факт бележимо с поносом и ргдошћу. Рањен гуслар Народни гуслар Перун Перуновић, за кога се био пронео глас да је погинуо, жив је. Рањен је по други пут па Еминовим Водама на Гучеву, као водник једнога вода, налази се у резервној болници у Крушевцу. Примаоцима ПресОиро-а Како је за време рата Београдски Пресбиро издавао извештаје великом делу грађана бесплатно, то је, заузимањем неколицине, учињен предлог, да сви Београђани који су примали бесплатно извештаје Пресбиро-а, на име тога приложе колико ко може одбору за прикупљање топлог одела за наше браниоце. Прилоге како у новцу тако

и у оделу примаће г-ђица Јаворка Дамњановићева, чиновник Пресбиро-а. Из Смедерева у Битољ Министар Правде преместио 'је г. Станка Лапчевића јавног правозаступника при смедеревском првостепеном суду, за правозаступника при битољском окружном суду. За београдску сиротињу Трговачка радња Сабо и Костић приложила је Општини Београдској 100 динара, као свој прилог београдској сиротињи, Протестни збор У понедељак 27. октобра. у 2 часа по подне, одржаће се код „Славије" збор службеника Фабрике Монопола Дувана, на коме ће се говорити о корацима који послужитељи имају да предузму, после управине одлуке да им се откаже посао. Грађанима кварта врачарског Одбор за кварт врачарски прикупљаће данас и у току идуће недеље топло одело за војнике одбране Београда од грађана у улицама: Зориној, Смиљанићевој, Даничићевој, ПротеМатеје, Крунској, Хартвиговој, Браће Недића и Кумановској. Моле се гпађани тих улица, да спреме што буду могли дати као своје прилоге.

ВЕЛЕШКБ Изгубљен куфер. — Приликом мог путовања од Београда до Крагујевца, у половини јула, остао ми је у Лапову куфер. Куфер је црн, лакован, са жутим оквиром; у њему је женски веш, хаљине и неке слике. Моли се жељезничко ссобље у Лапову и публика, да потписану известе ако знају шта је с овим куфером. Адреса; Олга Драг. јМилићевића, удова. Крагујевац (Ви^ешка 12).

— Имена ИЈапчана које су Аустријанци одвели у ропство. —

Преко г. Ђорђа Јосимовића, консула, јавио се већи број Шапчана, које су Аустријанци приликом повлачења из Шапца одвели у ропство. Већина заробљених Шапчана налази се у Сге^еб-у и то: Стеван Фотић, директор гимнззије; Павле и Алекса Гановић, тргозци; Миша Јосимовић, трговац; Милутин Глишић, трговац; Светолик и Лука Лазаревић, студенти; Милош Ђорђе-

всћ, Светозар Павловић, Марјан Гајић, Димитрије Дамјановић, Ђура Милановић, Милан Стојковић, општински одборник; Реџо Муратовић, Војислав Марковић, Светозар Петровић са сином Ацом;. Душан Кнежевић, Милан Николић, Пера Бели и син; Јов. Павловић, Јован Миловановић, студент; Никола Павтовић, Алекса и Душан Кнежевић, Мика и Љуба Јуришић, Лчзар Дамјановић, Бошко Новаковић, Јеремија Терзић, Марија Марчић, Даница Недић, Зорка Тадић, Добра Бечерић, Јован Јовановић, Паун Војић, Вучко Милкић, Недељко Јањић, Филип Гапонић, Живко Пе тровић, Сима Николић, Бранко Николић и Најаан Милићевић У Азгоб-у се налазе: Стеван Паранос, извозник; Петар Кујунџић, трговац и Анта Паранос.

Ратне шнице Французи су спремили нову армију од 500.000 људи, која ће ових дана поћи на бојиште. + Принц Волрад-Фридрих од Валдек-П|И(рмона, брат по оцу краљице мајке Еме Холандске, погинуо је у једној извидници у Француској. + Цар Виљем Други лично је храбрио своје пукове у взршавској битци. Али Руси су надвладали; и цар Виљем је морао посмшграти пораз сзојих трупа. ♦ Независна румунсна штампа продужује откриаање велике немачке шпијунске организације у Румунији. У ову аферу умешане су многе виђеније личносш, па чак и директор државног ломбардз. Ратнз пошто Моли се сваки Земунац или Земункиња, који би што знао за Стеву Мишковог, и његову матер Јулку Мишкову, који су прешли из Земуна и где се сада налазе, да ме једном картом на ову адресу известе. Стеван Дера, дипломирани агроном, Крушеваи. Хотел Касина. * Миладина Филиповића из Мачката, среза и окр. ужичког, војника Гчете II батаљона IV пука III позива, у борби од 14 септембра тек. год. нестало је, и до данас се за њега незна ништа. Тражен је и од стране фамилије а тражила га је и његова команда па се о њему није могло ништа сазнати. Умољава се онај који би ма што знао о Миладину, да о томе извести Милију Филиповића, тежака из Мачката, срез и округ ужички.

стане за свзгда немогућ. Идеје о панславизмУ морају остати заједно са лешевима нз бојном пољу! Оне не могу више да оживе, јер су доста времена тровзле наш живот и однеле нам доста продунтнвне скнге. Две савезне монархије морају до краја истрајати у својој намери дг Укиште политку непријатељску, иначе ће нас Русија и Француска, кроз неко ареме, понова наласти. Овај рат, који нам је нгметнут, морамо водити докле год потпуно не уништимо непријатеља, иначе је беснорисно што расипамо новац и крв наших синова. Свест и разум се буне и против помисли да се ове 1 ј рат може свршити, а да ми не саградимо један страшан знд, заливен нашом крвљу, који ће нас увек штитити од Истока и Запада. Блггостање народа, мир наших огњишта, напредак индустријв и уметности не могу зависитм од тога, што нека група лажљивгца има у Русији највећу власт у рукама, илк што су некк

продани полнтички људи на челу Француске. Ми и наши савезници не боримо се против непријатеља, него против ове атмосфере у којој се налгаи Европа последњих десет година.” Већу раздаљину између жеља и ствзрности немогућно је замислити! Пожар 1 1м — Изгорео дреднот пре но што је довршен. Пре месец и по дана, као што смо јавили, у Трсту је избио пожар у ргдионици бродова Монфалкон, која припада једном италијанском друштву. Том је приликом упропашћен аустријски дреднот који је грађен у тој радионици. Костур брода, разуме се, није изгорео, .јер је од гвожђа, али је изгорела сва дреена грађа, која је држала лађу у доку, те је ова

пала на бок. Међутим, и поред данашње усавршене технике, не може се ни замислити да се брод опет исправи. Мораће се цео костур расклопити, па да се посао отпочне изнова, а Аустријзнцима сад није до тога. Малерозни дреднот требао једа има запремину 24.500 тона, брзину 21 чвор, насружање: 12 топова од 34 сантиметра, и 14 од 15 сантиметара. По новом аустријском флотном програму, грађена су четири таква брода истог тнпа, али ниједан није довршен.

— Перун Перуновиђ, народни гуслар, тешко ]о рањен. —

Младалачки иде^ли српски у неколико су остварени. Још нас мало времена раставља од сргћнога дана, када ћемо сви у хору величанствено запјевати химну сдпског уједињења и ослобођења. !И подлпм Лацманима, као Тур-

Последње вести

( Ззузеће Јарослава Петроград, 24. октобра Глас о поновном ваувећу Јаоослава од стране Руса стигао је у Лавово 23. ов. м. у вече. Руси су варобили 5.000 људи. У последње време Аустријчнци, и дању и ноћу предувимају огорчене нападе и отварају паклену артиљериску ватру по чему се суди, да чине последњи и надчовечански напор. Међутим Руси су снажно одбили непријатеља и сломили његов очајнички отпор. Сад се Аустријанци боре повлачећи се дуж реке Сан. Ова је битка увела тако велике размере, да се канонада чује на неколико десетина врста у наоколо. Знатне аустриске снаге покушале су да спрече прелаз Руса близу Монастиржека, али су се Руси ипак одржали. Јавља се, да је артиљерија раврушила дворац кнеза Чарторишког близу Лозашова, 'у коме је била историска књижица, која је сва упропашћена. Слом аустријске војске Петроград, 24. октобра. Службено Огорчене борбе на реци Сану и на југу од Пшемисла, које су трајале више од три недеље завршене су 23. ов. м. општим повлачењем Аустријанаца. У очи 22. октобра, Аустријанци су покушали последњим нападом да одбију наше трупе, које су прелазиле Сан. 20. октобра око 1 сахата ноћу непријатељ је нападао на протегнутом фронту прелазећи у офанзиву, у узастопним и густим масама, али је свуда био одбијен са огромним губитцима. 23. октобра у вече непријатељске колоне крену се од Сана у правцу превоја Дукла кроз Карпате. На југу од Пшемисла непријатељ се такође труди да свуда напусти борбену линију, али мигаенергично гонимо на целом фронту. Премештање главни снага аустриске војске са Сана, последица је победоносне борбе заиочете крајем септембра којој је првобитни циљ био, да добије офанзиву аустронемачке војске против Варшаве и Ивангорода. Почетком октобра наше су се трупе бориле на фронту дугачком 600 врста, поименце пак: у околини Варшаве, Козинци, Пшемисла и Черновице. Страховит пораз Немаца Петроград, 24. октобра Око 7. октобра успели смо да задобијемо одлучни успех против Немаца на левој обали Висле у пределу око Варшаве, т. ј. на десиом крилу нашега општег стратегиског фронта. Циљ наше потоње офанзиве у северним крајевима фронта био је, да потучемо непријатеља, који је покушавао да се задржи на обалама Висле и Сана. За 18 дана имали смо успеха на фронту од 500 врста, на којем смо сломили отпор непријатеља, који је у општем повлачењу. За ову победу дугујемо неизмерној милости Божијој, којом је наградио надчовечански хероизам наших дивних ратника са којима се Русија с правом поноси. Ова победа допушта нашим трупама, да приђу остарењу нових задатака, које предочава нова периода рата. Прелаз преко Карпата Пешроград, 24. октобра Нашо трупе прешле су јужно од Пшемисла Карпате па превојима Ужок у прапцу Мунхач.

цима и Бугарима, задасмо неколико смртоноснит удараца! Дрина још тече мутна и крвава и проноси мртве Швабе и Маџаре. Ладно Гучево сваког дана у својим тамним пештерама скрива постотине и хиљаде наших душмана. Наши соколови, и ако су измучени и уморни кољући се три године дана, непомично се држе с вером у Бога и српску победу. Као најллеменитији витез и борац за слободу човечанства остаће у Историји Света — Србин. Њега пратим кроз три рата ; ево ме и у четвртом најсветијем. Њему пјевам и њему се дивим. Од првог дана, кад плану пушка на Дрини, налазим се у бојном ланцу. Нисам престао пјевати и пуцати, ма да сам био двапут контузован и једном лако рањен. Али ми сад дохакаше. Лацманско ђуле зададе ми три ране у десно раме и ра стресе ми груди. Поред тога и гусле мк у пола преби. Сад не могу тућн оштром палом, Нити вући тананим гудалом. Али се надам у Бога и лекара мога да ћу опет преко Дрине и пуцати и певати. Рањен сам на Еминовим Водама. Пошто се пронио глас да сам погинуо, то Вас,

као сзога старог] пријатеља и у многим корисним стварима учитеља, молим да објавите да сам жив, али да сам љутих рана допануо. Срдачно Вас поздравља и поштује Ваш Перун Перуновић

% 3

т I

дмТршнски” Кри Миага I извештава пош. публику да продаје сву робу по * чудновато спуштеним в ценама. Неколнко стогина хи- • љада комада разних ства- • ри за успомену као: елек- ј ј тричне лампе, упаљаче, ј» ташне, новчанике и т. д. ј од 50 п. д. па на више. | ј Железнички сатови од |; 4 дин. па на више. 5-8 « !