Pijemont

Број 272.

ма, који су се досада бавили у Бугарској. Ово је део фамозне аустриске експедиције, која је уз припомоћ бугарских власти имала да онемогући дунав ски саобраћај између Србије и Русије. Али као што се зна, ова експедиција претрпела је потпун неу спех. П р е д м етн и*учитељ и Претписом Министра Просвете и Црквених Послова постављени су привременеЕпредметне >читељи: у гимназији у Битољу: Бошко Богдановић, пређашњи суплент; Радисав Митић, привремени предметни учитељ ваљевске гимназије, по службеној потреби и Јован Топаловић, апсолвирани студент философског факултета; у гимназији у Скопљу: Светолик Младеновић привремени предметни учитељ дојранске гимназије по службеној потреби; у гимназији у Прилепу: Божидар Михаиловић, апсолвирани студент техничког факултета, наставник приватне алексиначке гимназије. у гимназији у Призрену: Радивоје Лазаревић, апсолви рани студент фило:офског факултета ; у гимназији у Приштини: Владислав Стевановић, апсолвирани студент техничког факултет а; у гимназији у Штипу: Јелена Живковићева, апсолвирана ученина филоз* фског факултета; Зорка Тодоровићева, апсолвирана ученица филозофског факултета и Радован Мојсиловић, ; псолвирани ученгк техничког ф култета. Свима ново постављеним наставницима плата ће се рачунати и издавати од дана када се јаве на дужност.

Крај Турске Речи турског 'Дипломате, Сви трезвени Турци увиђали су, да за Турску у овом моменту рат са Русијом значи самоубиство. Турске патриоте биле су згрануте, кад су чуле за инцидент на Црноме Мору, који за собом повлачи недогледне последице. У петроградским дипломатским круговима говори се о овом случају. Кад је турски посланик у Петрограду чуо за догађај на Црноме Мору он је узвикнуо: — Сад бих хтео да учиним као Ратко Димитријев и веома бих се радовао кад бих могао да ступим у службу Русије!

Нови официри Потписан је указ којим се у чин пешадијског потпоручника производе свршени питомци Александровског Војног Училишта: Чедомир Д. Грујић, Миодраг М. Милетић, Жарко Т. Миловановић, Никола Марковић—Сарап и Боривоје Д. Крец. Пут г. Несторовића Председник Општине г. Ђока Несторовић отпутовао је јуче за Крушевац, важним службеним послом. /• Вучко Јовичић У крвавој борби која се водила на Малом Пољу, погинуо је Вучић—Вучко—Јовичић, цариник—четник у чети војводе Душана Димитријевића. У оба прошла рата, Вучко је био у чети војводе Вука и одликовао се изванредним јунаштвом. Чим је објављен српско-аустријски рат, Вучко је узео брзометку по среди, припасао реденике и, са првим ускоцима, прешао Дрину. Неустрашив и поносит, он се заветовао да из Босне неће отступити. Када је наређено повлачење с Малог Поља, он је остао са два-три своја друга да, свесно и хладнокрвно, умре као велики јунак у српској Босни. У младој школској интелигенцији, Вучко је, још пре ратова, одвајао својим националним револуционаризмом. Он није био од оних који су своју душу кљукали догмама, формулама и клишетима; њега није заносио чешки „ситнн рад“, ни „културно хрватство“; он је био миран и ћутљив идеалиста, који је у дубини своје честите и родољубиве душе носио сирови хероизам предака, хероизам који не зна за сузе и муке. Жерајић, Јукић, Принцип то је било друштво коме је он, мишљу и срцем, припадао. Живео је као племенити и на жртве увек готови национални идеалиста; умро је као доследан национолни револуционар. У велико време, за велику идеју, Вучко Јовичић је пао као велики јунак. Слава му!

,П И Ј Е М 0 Н Т*

Племенитост Београђана Одбор за прикупљање топлог одела за наше браниоце почео је свој рад са најбољим успехом. Београђани се одазивају прилозима и у новцу и у стварима. И најсиромашнији грађани, па чак сиротне жене, не пропуштају да учине што могу за ову племениту ствар, која само може имати успеха ако што већи број добрих и родољубивих људи буде дао свој прилог. Одбори и даље продужују свој рад по свима квартовима ради прикупљања прилога. Активиран Резервни санитетски поручник г. Стојан Стефановић, питомац ВојногМинистарства, преведен је у активу с истим чином. Исплата пензија Пензије удовицама за месец новембар исплаћиваће се због сеобе, 30. и 31. октобра и 1., 2. и 3. новембра. Исплата се врши цело пре подне у згради Управе Фондова у Нишу. Отпуштен Г. Тома Јовановић, писар треће класе среза хомољског отпуштснје из државнеслужбе на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда. Занатске школе На основу закона о радњама, Министар Народне Присреде отворио је опште занатско-трговачке школе у Приштини и Митровици Косовској. ББЛЕШБЕ Изгубљен куфер. — Приликом мог пу!Овања од Београда до Крагујевца, 15. јула ове год. остао ми је у Лапову куфер. Куфер је црн, лакован, са жутим оквиром; у њему је женски веш, хаљине и неке слике. Моли се жељезничко особља у Лапову и пу блика, да потписану известе ако знају штз је с овим куфером. Ко ме буде известио добиће награ зу од 2 0 динара — Адреса: Олга Драг. Милићевића, удова. Крагујевац (Витешка 12).

Рош пошта

Последње вестн

Руске победе у Источној Пруској Петроград, 26. октобра На фронту Источне Пруске наше су трупе терајући непријагеља у областима Виртбалена имале велике успехе. Напредовање наших трупа продужује се и даље у пределима Пол—Бененена и Рујидинских Шума, где се и даље продужује гоњење непријатељских заштитница. Руск у Кемачкој Пешроград, 26. октобра Са оне стране Висле наша воњица продрла је на неиријатељско земљиште и продузкује гоњење непријатеља у иределима Влешеиа северозападно од Балиша. Пред Краковом Петроград, 26. октобра На путевима према Кракову напали смо Аустријанце код реке Ниде и реке Линена. Пораз Аустријанаца на Сану Петроград, 26. окт. У Галицијк наше су трупе наставиле офанзиву и у последњој борби на Сану заробили смо 125 официра, 12.000 војника, мноштво муниције и митраљоза. Борбе јужно од Пшемисла Петроград , 27. октобра Јужно од Пшемисла 24. октобра наше су трупе имале велике успехе. Паше су трупе имале и овде велики број заробљеника. Поморсиа битка у Тихом Океану Лондон, 24 окт. Адмиралитет јавља, да, арема извештајима из немачког извора, на зааадним обалама Тихог Океана, у чилским водама десила се азморска бишка између ает немачких крсшарица „ Шарнхорст“, „Гнајзенау и , „Лајациг и , „Дрезден 11 и „Нирнберга и и једног дела ескадре адмирала Крелока. Ту је, веле, аошоаљена енглеска крстарица „Год Хоа‘ тешко аовређена, а „Глазгов и и аомоћна крсшарица „ 01 алшо“ су као аобегли са разбојишта. Адмиралишет за сада не може да сматра овај изве-

Ко би знао шта о Рјдојици М. Вулетићу, каплару 3 чета, 3 батаљона, другог прекобр јног пука, 3 позива, који је био тешко рањен у Босни, моли се да одмах извести Милутинд Ј. Жугића ђака Ш-ег разреда гимназије у Лесковцу.

шшај за исшиниш, аошто се у њему не говори ништа за енглеску оклоањачу „Каноаус 11 која се налазила у енглеско/ ескадри и аошто се од ает немачких бродова само три врашила у Валаарезо.

изгледашо, и не мишљаше да бежи. Он је попако онренуо митраљез према својима и на велико изнекађење русних војника, осуо је страховиту ватру на Мађаре, који су бежа/ли. Ввлики број нелријатеља побијен је, а остали су побегли безобзирце. Митрзљезац, кад је свршио посао, приђе Русима, скиде капу с глаие и викну: — Живео! Ја сам Србии! Оно су Мађзри... Неиочке мине — Нај новија немачка подлост. Енглески адмиртитет извештава: У току прошле недеље Немци су понамештали свуда мине по мору, на главном трговачком путу између Ливерпула, северно од Ирске. Превозни бродови, који су наишли на ове миие, ргзорени су а мрнари погинули. Велики првкооквгмски пароброд друштеа

Уајстар „Олимпик" спасао се катаст 1 рофе само пуким случајем; ост:|ли трговачки бродови, кзко енглески тако и неутралних држава били би такође разорени, да мх енглеске крстарице нису на вп:ме известиле о опасности. Изгледа да су ове мине пустиле трговачке лађе, које су плов!Иле лод заставама неутралних држава, под видом да иду обичним трговзчким послом и које су користећи се имунитетом трговачких брсдова неутралн!их држава, без обзира ма на кога и неоправдано дсвеле у опасност живот свих оних, који путују приј|гтељсним или непријатељским морима, ма били борци илм неборци. Пуштзти мине под заставом неутралних држава, чинити извиђања помоћу рибарских, сакитетсиих и неутрзпних лађа, то су срества која карактеришу немачки поморсии рат. Под овмм околностнма, имајући у виду велике интересе поверене енглеској мариии; безбедност поморске трго-

вине и чувгље граница међународног трговачког права између неутралних земаљз, енглесни адмиралитет је приморан предузети изузетне мере сходно нсвим и чудним уоловима под којима се води овај рат. Енглесни адмиралитет извештава, да се цело Северно Море сматра као војна зона. У тој ће зони трговачка пловидба сваке врсте и свих земаља, рибарске лађе и сви бродови бити од сада изложени најозбиљниј.им оласиостнма од мина, које су власти нашле за сходно спустити у море, као и од ратних бродсва, који и дзњУ и ноћу будном пажњом истражују подозриве лађе.

Ротне ситнице На француском фронту главна команда целим немзчким десним крилом прешла је са ђенерала КлУка на баварског престолонаследшика Рупрехта. .

* Бивши председник француске републике Фалијер, у разговору са новина.рима, изјавио је да; ће и он отићи у рат, ако буде позвана под заставу последња класа сувоземне војоке. Затим је изјавио, да је потпуно Уверен у коначну псбеду савезника, али дз ће, по његсвом мишљењу, рат дуже време трајати. + Холандска влада тражила је кредит од три милиона динара, која ће се сума дати као помоћ белгиским бегунцима. + Краљ Алберт позвао је све бегунце да се врате својим кућамз. ♦ У Бечу је чиновништво држало велики митинг, због смањивања плате. + Јављају „Тајмсу” из Отаве, дз се хиљаде Америнпнаца нуде, да се придруже канадском екследиIционом корлусу. Насељеници из

Тексаса лонудили су одред од 5.000 људи, изјзвљујући да су и они ло крви Енглези. ♦ Сви белгиски поштаноко - гелеграфски и железнички службеници писмено су изјавнли својој влади, да никад неће служити под немачком администрацијом. + Сви Немци, који су војни обвезници и живе у Хиндостану и на Малајским Острвима селе се. ♦ Хзн Киве поклоиио је руској војсци хиљаду кожуха. ♦ Немци су у Остенде задржали сзе виђеније грађане као таоце, да би натерали Ентлезе да престану с бомбардовањем. ♦ Првих дана после лораза под Варшавом Немци су изгубили око 100 топова. А под Варшаеом и Ивзнгородом пало је преко 100 хиљада Немаца.