Pijemont

Веоград, ПОНЕДЕЉАК 3 Новембар 19Н гоц. БРОЈ Ш ПАРА Бро1 276. Година IV.

— Амерички Хрвати о Хрватима који се заставом, против Србије

под аустриском

У хрватском часопису „Соколу", који излази у Калифорнији, изашао је озбнљно документовани и сјајно написани чланак о несловенском држању Хрвата из Хрватске према Србији. Из тога. доста опсежног чланка ми вадимо неке значајне пасусе. Човјеку који прати развитак догађаја у нашој јавности овдје и у Домовини, и који је свој рад искрено посветио да се постигне коначни циљ свих мислећих Хрвата — ХрватскоСрпско уједињење — помућује се данас мисао, тешко му је узимати перо у руку, јер, као да нема свјетла, које би могао распршити таму, којом се и себи самима. Они овише умови наших, тобож-|за краља, за своје њих првака, да нема воде, која би могла опрати сву ону срамоту задњих догађаја.

Основао се и „Хрватски Црвени Криж“, а вјерни Хрвати побјеснише с толике среће. 'Га помислите: Хрвати, које су Нјемци до пре мало називали псима и дивљацима, на једном приђоше на велико паје, изједначише се са великим и слободним државама, јер имају дапаче и свој Хрватски ' ,рвени Криж, којему је на челу био Скерлец, човјек који незна ни хрватски, те цијела чета којекакве грофовске и барунске гомади, којих је било стид што потекоше из хрватске крви па се пред свијетом приказивали као угарско племство, пљујући тиме у сред лица мајке Домовине. А вијерни хрватски народ почео је пребирати по сгарим сандуцима и вадити плесниве паре, јер их — кукавно робље узнијела толикагосподска милост. — Јадници! Зар не видите даље од носа? Зар не видите да су вас ухватили на удицу, само да хрватски народ одмане на страну, да га одврате од слоге н идеје хрватско-српског уједињења. Наша лаковерна америчка јавност исто је тако брзо насјела подметнутој замцн и ено, наше, нарочито источне новине, пуне су прогласа за оснивање Хрватског Црвеног Крижа. Ту се ганутљивим ријечима прича о јадној сирочади и биједним рањеницима, који требају наше помоћи, зато, што су пошли да убијају своју браћу, да затворе врата слободи, зато што су пошли да се боре’ за аустријску династију и тиме разбију онај лијепи сан о нашој будућности. Да, овима треба да се помогну амерички Хрвати, који су до сада вољели да се прнказују пробуђени и свијесни. Али, питам ја вас, зашто тим рањеницима не помогну они за које су се борили? Загреб тај бијели хрватски Загреб, који нам је нанио више сра

година, него сва друга мјеста заједно, тај Загреб троши данас стотине хиљада круна на прославу краљева рођендана, да тиме искаже лојалност „хрватском краљу“, а уједно апелира на хрватску сиротињу, да откине задњу крајцару од својих усга, па да даде помоћ рањенима. А гдје је богато хрватско племство? Зашто оно не даје? Хрватски војници, који се боре у редовима Аустрије, боре се проти демократизму, боре се проти својој слободи, проти својој будућности се борпенароде не великаше, они се боре да уздрже ропство на нашим вратовима, па зашто им онда краљ и богато племство не помогну својим милијунима? Истина, наћи ће се људи слаба срца и мале душе, који ће рећи : „Па што зато, они су наша браћа, наша крв, и ми мора да им помогнемо". Добро, дајте, али запамтите, да ће хисторија која пикоме не опрашга, долично забиљежити кривну п оних што се боре, и оних који су помагали. Та хисторија означиће нас као народ робова, народ кукавица, који није достојан свјетла ни слободе. Пред великим моментима треба да умукне глас срца, па ма како оно крвавило. Брат мој рођени ако се бори проти народном ослобођењу, није више мој боат; он је крвник рода мога и, помагати њега, значи, постати дионик кривње његове. Осврнимо се још на једну сгвар, која би се могла окрстити комедијом, да нам не натјерује крваве сузе иа очи. Хрвати спремају меморандум на велевласти, у којем траже, да се код будуће раздиобе Европе, даде Хрватима слободна, самостална држава. Није ли ово врхунац дрзовитости!? Хрвати траже самосталност, а убијају своју браћу која желе да им самосталност остваре 0, да су се хрватске чете побуниле, да су дигле револуцију и пребегле к непријатељима Аустрије, е, онда капу доље. Показали би тиме да су свијесни своје задаће, да су способни за слободу, али не! Хрватске чете бијесно ударају на Србе, саме од своје воље и нечекајући заповједи — „занешени племенском мржњом“. Онда, кад Срби залију својом крвљу сваки камен родне наше груде, ми хоћемо слободу, проти којој се данас борнмо Па зар нисмо онда исто као Арнаути? Арнаути су помагали Турке, а кад су Срби и Црногорци својим беспримјер ним јунаштвом и силним жрт

су тражили слободну државу и првом згодом ударили на Србе, без којих би још и данас ;робовали. Заиста, веће сличности нема. Да смо се вечно осрамотили, о томе не треба ни расправљати; то може да увиди сватко, тко иоле својом 1 'лавом може да мисли. Можда ћемо још и прогледати, али двојим, јер ми се кајемо истом онда кад је ствар свршена. Нз бојне лниије „А, не чекам ја више!“ У борбп на Мачковом Камеиу залутало не-рч/атељско зрно удари једног нашег во/ника по левој руци и прсби му кост , али он ипак остаде у ланцу. Мало затим једсн шрапнел распрсну се у његовој близини и повреди га врло лако т глсви. Војнпк застаде и решоваше. се да ли да оде на преви/алиштс. Одједном, са аустриске стране, зачу се песма тек намсшшеног митраљеза кркр-кр чск-чек. А не. че.кам ја вншс! викну всћ двапут рањени во/ник и упути се превијалишшу.

моте у ово задњих неколико|вама, проћерали Турке онда

Како је рат утицао на трговину зараћених држава? Трговачке статистике за месец септембар показују да је рат врло мало утицао на енглеску трговину, а да је потпуно уништио немачку трговину. Ако упоредимо статистике за месец септембар ове године са статистиком за месец септембар прошле године, видећемо да се енглески извоз у Сједињене Државе попео на 7 милиона долара, т. ј. за 28 процента, док је немачки извоз опао од 19,400.000 на три милиона долара а увоз из Сједшвених Држава у Немачку опао је од 35 милиона долара на бедну суму од 2.800 долара. Енглеска, Француска и Русија повећавају сваким даном свој увоз у Сједињене Државе ; амерички извоз у ове три државе, последње недеље, упоређујући са прошлом недељом, повећао се и износи 4.850.000 долара.

! ЈСРМШИ — Цела Јерменија против турских

власти —

На позив јерменских патриотских друштава, цела Јерменија дигла се против турских власти. Покрет је нарочито узео маха у пределу око Вана, који су иобуњеници формално олсе.ти. У Вану се налази велнки турскн арсенал, а брани га веома мали гарнизон, Кад би побуњеници успели, да освоје ову варош, могли би наоружати

још неколшсо хиљада побуњених Јермена. Једна чета од 1500 људи унела је у турску позедину праву пан^ку. Ако, као што изгледа, побуна Јермена узме веће размере, Турци ће имати поред велике и добро опремљене руске војске, да се боре и са јаким одредима јерменских побуњеника. У томе случају, турски коначни пораз биће убрзан.

Птшат ( — Неуопело бацање бомбе на краља Алберта —

„Централ Њус“ јавља, да је један иемачки аероплан пре кратког времена бацио неколико бомби на Фурне. Ово је несумЈвиво био покушај атентата на краља Алберта и председника франп;уске републике Поенкареа. Али на срећу, немачки је бомбаш много пожурио, јер су краљ и Поенкаре у Фурне дошли тек на иола часа пошто су па то село бачене бомбе. Атептат је причшшо само малу матери.јалиу штету селу. Изгледа' да су Пемци преко својих шииуна били извештени да ће краљ и Поенкаре доћи да присуствују смотрн фраицуско-белгиске 1 Соњице. Ово јс већдруги поЈсушај агентата на белгиског краља с аероплана.

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

Београд, 2. октобра Извиштзје о операцијама наше војске и догађајима, који су се последњз три-четири дана десили на појединим фронтовима, немогућно је за сада саопштавати због нарочитих стратегиских комбинација, чије је извршење већ отпочело. Ситуација и морал нарал трупа врло су повољни. Гласови пуштени од стране аустијског ђенералштзба о неким великим аустриским успеоима, не одговарају стварности и имгју за позод сзмо извесне покрете наших трупа, који су с планом учињени. У Источној Пруској Руси су се приближилЈИ Мазурским језеримз. На том ффронту они су зз две недеље узел преко 100 топова и 22.000 заробљеника. — У Галицији је опсздз Пшемисла настгвљена са великом интензивношћу. На западном ратишту нема про мгна.

Грешке немачких војсковођа Војни стручњак „ДејлиТелеграфа" сматра да је главни узрок немачких иеуспеха њихово рђаво схватање карактера савременог рата и за-

несеност немачке ратне партије. Немци су, према мишљењу тог стручњака, потпуно заборавили лекције из руско-јапанског рата, који нам је пре свега доказао, да се две, по снази приближно једнаке армије могу до бескрајности борити, а да ниједиа од њих ни добије неки успех, који ба решио исход рата. Друго, до су губици нападача увек многе већи од губитака оног који се брани, те и ако нападач задобије какву победу над својим противником, он бива по правилу гако ослабљен, да не може искористити победу, те се противник опет може повратити. Немци су међутим не једном покушали да ураде немогућности, те су тако изгубили своје најбоље трупе, које су једино могле да буду опасне за противника. Даље остајање Немаца на француској и немачкој територији овај Енглез сматра за самоубиство.

Кш |о у Ш — Живот Беогрзђана. — Скупођа и нечистоћа. — Ноћу. (Од шшег дониеника)

Ниш, 30. октобра. Ко је био летос у Нишу, ла сада лонова наврне у њега, примети* ће у њему велику промену. Варош од 25.000 становника, која сада има још најмање 5000 добеглица, у којој су сва министарства и велики број државних надлештава; вгрош која је летос бар колико толико својим начином жмвота наличила на престоницу, сада, цигло лосле неколико месеци, мртва је као и пређе. Ниш, који је од увек имао све одлике великих турсних паланки, ни Београђани нису могли да промене. ј Постоје две особине које карактеришу Ниш и од којих је једна нова, а друга стара. То су скупоћа и нечистоћаи Скупоћу су бар се тако Нишлије, којима је она добро дошла, жале — донели Београђани, а што се тиче нечистоће, она је, мислим, постала још онда кад и Ниш. И против скупоће и противнечистоће кукају и Нишлије, а и приврсмени становници Ниша Београђани; али како изгледа од ове кукњаве слабз вајда! Нишлије, које су навикле на нечнстоћу, жале се на Београђане да су им подигли цене дрвима, јајнма и т. д. и ваде штету дижући непрестано цене становима. Само неколико примера. Један мој пријзтељ плаћао се, кад је дошао у Ниш у месецу августу собу, коју је узео за себе, жену и дете, 20 динара!; у септембру мУ је газдарица повисила цену стану на 30 динара, а у октобру је тражила 40 динара! Пошто он није гтристзо да плати, одмах сутра дан издала је стан за 45 динара. Други пример је још карактеристичнији. Један пуковник узео је кућу под кирију од једног нишког трговца по цену од 200 динара месечно и дао му једномесечну кирију као