Pijemont

Број 277.

,!П И Ј Е М 0 Н Т*

капару, а затим је отишао да довед* породмцу. 1Кад је стигао после неколиио дана, његов газда издао је већ капарисани стан другоме за 250 динара! Питао сам једног нишког газду да ли им је добро што је у Нишу оаолико Београ^ана, а он ми је на то одговорио: — Јок, ми Нишлије од васне мано никакве користи него само штету. Што смо некад плаћали

грош сада плаћамо два!... Значи ипак су Нишлије, бар по њиховом резоновању, на штети. ♦ Постоји још једна несимпатична ствар, која у Нишу јако пада у очи. То је јако развијен ноћни живот а са њиме коцка. Особито овоме другоме требало би стати на пут, али је у томе полициј|а врло лабава. Р. ■■■■■■■■■1ННВНА - /ЗС-Х1ГГ

Кавкаско бојиште — Теренски склоп Кавкава — Значајни комуникациони правци на Кавкаву —

Кавказ обухвата цео простор руске територије између Црног и Каспијског Мора и пружа се јужно [од реке Манича, која се улива у Каспијско Море. На југу се граничи турско-персијском границом. Површина Кавказа износи 484.900 квадратних километара а има девет милиона становника. Низ великих пла**на дели Кавказ на два дела: Азиски Кавказ и Европски Кавказ. Планински систем Кавказа обухвата и велики Кавказ ко ји се свршава са врхом Елбурс (више од 5.500 м.) и са великом јерменском висоравни. Најважнија превоји на великом Кавказу јесу: теснац код Марука (3.500 м.), код Нашара (2.900 м.) и код Даријела (2.900 м.); кроз последњи велики грузински друм. Русија је у стратегиском циљу провела доста честу железничку мрежу кроз овај регион. У Прикавказју једна стратегиска пруга првог реда иде од Ростова до Владикавказа и грана се код Ставропоља, те једна грана иде према Црном Мору. Један исто тако важан огранак води од Владикавказа преко Петровска на Касписко језеро, до Бакца. Као железничка мрежа, која спаја на северу Црно Море са Каспијским Морем, тако исто је и на југу саграђена једна нова линија, која везује Батум са Тифлисом и Јелисаветопољем. Шта више, постоји линија до Александрополикса, а која се саставља са линијом Карс—Ериван. Види се стратегијска в ажност, коју представља ова м режа, која с једне стране в езује земље са центром цартва, олакшавајућп, на тај С ———

начин, брзу концентрацију трупа на граници, а с друге стране омогућава везу између аба мора и на северу и на ЈЈчу. Познат је факат да су Руси на турској граници већ одавно скупљали многобројне трупе, да се осигурају од сваког случаја. Они су предвидели, да ће Турска, предајући се Немцима да је воде, учинити и ту лудост, да их нападне. Због тога су на време предузели све потребне мере, тако да су сада они предузели офанзиву, а не Турци. Та превентивна концентрација трупа, која је омогућила, да се предузме офанзива, у главном је извршена у Тифлису, према железничким пругама, и дуж утврђене линије од Александропоља до Карса, која спаја ове две тврђаве. Упад на турску територију извршен је у главном друмом Тифлис—Карс—Ериван, као што је то увек досад било у многобројним руско-турским ратовима. Какво ће бити дејство ове офанзиве. Она вероватно неће бити децизивна. Прве операције водиће се на земљишту веома брдовитом, које је мало погодно за велике битке, него ће се водити крваве и дуге битке, које ће због многобројних кланаца и кршева бити прави четнички ратови. Међутим не треба губити из вида, да ће исход рата у многом зависити и од тога, ко ће владати Црним Морем. Међутим веома је вероватноћа, да ће се турска флота добро чувати, да заметне бој са руском.

М - Ш|‘м! — Сенвациона открића у Букурешту —

„Утро Росији “ јавља. да је угледни и са своје одл чне акције аротив Аусшрије аознати\ румунсни државник Таке Јонесну скуаио доку меншална факша, која откривају да садашњи министар аредседник Браћану ари ма мито од Аусшро Угарске и Немачке. Јонеску, који је досад аодржавао владу Браћана, сада ул.ази у саоразун са Филиасском ради организације народног аокреша аротив владе. Владајући кругови изјављују, да је Браћану готов да сместа остуач, и да је могуће да ће се реорганизовати нов кабинет, у ксји би ушли Филиаеску, Јонеску и Маршоману. Са новим кабинетом очекујс се и објава мобилизоције. Нервоза у Букррешту до стигла је с вој врхунац. „Дреашаћа“ доносн уводни чланак аод насловом „На оружјеН Демонсшрације против Аустрије скоро не арестају.

— Два предлога енглеском парламвнту Лондон, 1. новембра Енглеска влада тражи од Парламента, да одобри да се у војску узме још више хи љада људи, што би учинило, да офанзива енглеских трупа достигне 3,180.000 људи, не рачунајући ту и територијалне. Влада такође тражи и кредит од 225,000,000 фупата стерлинга поред оних сто милиона већ одобрених.

(№1 !|Ш $№ Париз, 1. новембра Званич^и коминике јавља: Од мора до Лиса немачка акција била је мање снажна и на неколико места била је сузбијена наш м офанзивом. Наступали смо јужно од Пшемисла. На истоку од Ипра заузели смо против-нападима село, које смо раније били изгубили. На југу од Ипра одбили смо о фанзиву пруске гарде. На осталом делу фронта сем канонаде није било ничега новога.

Со ношег ротишто НОМИНИКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ Крагујевац, 1. новембра Услед велике бројне надмоћности којом је непријатељ продро у нашу земљу, наше се трупе постепено повлаче, да би примиле битку под што повољнијим околностима. У том циљу наше су трупе напустиле Пецку, Завлаку и Коцељево.

— Састаће се 12. новембра —

Будим-Пешта, 1. нов. Парламент ће се састати 12. новембра. Краљ је дао за ову сесију осуство посланицима који су под заставом.

Сш-рн № Петроград, 1. нов. Главни штаб кавкаске војске јавља: Борба у пределу Кеприкеј и па иоложајима око њега јога увек трају. У провинцији Заћерок и у долини Вајазит и Алашкерт, као ни на обалема Црног Мора није било никакве акције.

— Анција савезнинне флоте —

Атина, 1. нов. Јављају са Митилене, да се једна ратна француска лођа ариближила саољним \тврђењима Смирне, с којима је изменчла неколико то аовских метака. * Ми смо јуче јавили да је француско - енглеска флота стигла у залив код Чесме и да се то сматра као припрема за поморске операцнје код Смирне. Ова је варош стратегиско место, јер преко ње анадолиска војска иде за Дарданеле или Сирију. Сем тога скоро све европске државе имају својих интереса у Митилени, те су савезницн сиремни, да исте заштите. Поред забуне, које операције пред Смирном уносе у

кретање турске војске, ова флотна акција може да припреми евентуално искрцавање војске на турску територију. Ако би настало ратно стање између Грчке и Турске, за грчку сувоземну војску ово би била драгоцена онерациона база. Што се тиче смирнских обалских утврђења, она за савезну флоту ие престављају никакву сметњу, јер су и стара и слабо наоружана. После неколико сата бомбардовања, та ће утврђења престати да постоје,

Грчки бвдет Четири стотине педесе* милиона Атина, 1. новембра Буџет издатака за 1914. годину износи четири стотине педесет милиона. Од те суме двеста двадесет и шсст милиона долази па војне и маринске иотребе.

Железнички саобраћај Са надлежног места умољени смо, да објавимо путничком свету следеће. Путнички возови на прузи Београд—Ниш вршиће саобраћај као и обично, долазак из Ниша на последњу станицу у 8 изјутра, а полазак за Ниш у 8 сати у вече. Извоз преко Солуна Министарство Привреде доставља пословном свету, да су услови за извоз наших земаљских производа преко Солуна по готову остали не-

— Јуначки отпор Бвлгијанаца — Од Пол Ериа —

Нимгга не може дати слику страховите борбе, која се води већ толико дана на целом фронту од Диксмида до мора. Без престанка, дан и ноћ, топови бљују гвожђе и ватру, а под гранатама, које браздају ваздух, пешадија се пушкара, судара груди у груди и у тим борбама бајонет често има последњу реч. И једна и друга страна напредује, да би после неколико часова узмакла, а на иначе тако ћутљивим обалама Изера сад се нагомилавају мртви. И поред своје заморености, поред малобројности Белгијанци су читаве дге недеље издржавали страховите ударце непријатеља, убијајући му хиљаде војника и ба-

цајући га често у реку, која непрестано проноси трупове. За последњих осам дана Немци су се нарочито огорчили на шанчеве које су Белгијанцп држали. Изривени гранатама, искварени и растурени, ови шанчеви не пружају скоро никаквог заклона, али се Белгијанци ипак држе у њима. Њихови команданти рекли су, да ће се држати до краја. И одржали су дату; реч. Послвдњи и узалудни напор После четири дана Немци су приметили, да ситуација њихових противника постаје тешка, те покушају последњи напор. Они су већ дотле успели, да на Изеру саграде пет понтонских мостова и неколико мањих, преко којих покушају да пређу реку. Шеснаест пута нападали су јуначке Белгијанце, шеснаест пута били су одбијени.

— Тукли смо се са дивљим беснилом, причао ми је један официр, који је учествовао у .том јуначком гушању. Јака пушчана ватра дочекивала је Немце чим су се појављивали; али што смо их више тукли, све их је више ницало. Они су напредовали без полета, без снага; ниједног тренутка нису умели да искорнстесвоју бројну надмоћност. Тако, сваки пут кад смо били у опасности да будемо преплављени, ми смо потрчали на бајонете. Чим нас видели, да се дижемо из наших рупа, Немци су се сместа здустављали: били су као прингбВани за земљу, пуцали су мало, а и то рђаио и бегали, чим смо се приблажили. Многи од њих да би побегли, скакали су у Изер, те се подавише, а многе смо заробљаваши. Официр, који ми је давао ове појединости, рањен је у руку парчетом једне гранате.

Он је баш излазио из амбуланте, где је дошао да се превије и враћао се у ватру — Да ли се бар зна, упита ме при растанку, са коликом се храброшћу боре наши људи? Они су дивни, уверавам вас. Знам их неке у мојој чети, који су осам дана лежали потрбушке у блату. Митраљез само грокће преко њих Смрт их стално коси. Лишени су свега, па ипак су расположени. Кад се врши напад, они гађају са мирноћом. која запрепашћује; кад их позовемо на јуриш, они трче са истом снагом као свежс трупе. — А, ипак, у каквом паклу ми живимо. ‘ Али Немци, верујте, изнуренији су од нас. Већина од оних, које смо заробили, изгледали су потпуно отупели. Немају скоро никаквог живота и пуштају да их заробљавамо, а и не покушавају да се бране. Познајем ту здмореност код

Немаца. Раније, у Фурну, присуствовао сам проласку једно педесетак заробљеника. Они су били бедии. Клонула, угашена погледа, покривени блатом, они су се једва мицали. У њиховој групи налази се и један официр. То је био један мршави дугајлија, риђокос и џандрљивог изгледа. Он је непрестано грдио оне, који су ишли за њим. Кад су стигли у село он им уз претње наредио да пођу у корак. Он пак, да би дао пример, снажно је ударао потпетицама о калдрму, тако да је све одјекивало. Његови војници нису то исто чинили. Они као да га нису разумели и кад су стигли пред судниц^, гд р су их чували неко време, они легоше на земљу и заспаше као поклани. Свугде, где се немачка пешадија бори с Белгијанцима, она даје утисак бескрајног умора. Изгледа да је тако са