Pijemont

Број 281.

Стр. 3

„ПИЈЕМОНТ*

Народна Скупштина Идућа седнвца Народне Скупштине одржаће се 11. овог месеца пре подне. На дневном реду је прво читање закона о реквизицији. Спалајковил код цара Јуче је из Петрограда стигао овај кратак телеграм: Цар је примио у подужој аудијенцији српског посланика г. Спалајковића. Влада н опозиц ја Наш специјални нишки извештач јавља нам. да је влада јуче после подне позвала шефове свих стринака да присуствују министарској седници. Пензионисан ђенерал Ђенерал г. Милош Божановић стављен је у пензију на основу члана 22. закона о устројству војске. Производства Указом Њ. В. Престоло наследника произведени су: у чин пешадијског пуковнпка г. Драг. Узун-Мирковић; у чин пешадијског потпуковника г. Милан Прибићевић. Ђацн регрути Ових дана биће позвати на ослужење свог војничкогрока ђаци рођени 1894. године. Пензионисани На основу члана 22. закона о устројству војске стављени су у пензију: пешадијски пуковник г. Љубомир Симић и писар 1. класе г. Живан Курћубић. Одликован Њ. В. Престолонаследник одликовао је Карађорђевом звездом IV степена с мачевима пешадијског потпоручпика г. Милана Павићевића. Нови регрути Младићи рођени 1894. године који су позвани као регрути на служење рока ступили су прекјуче у војску. Враћен у резерву Решењеи Министра Војног понова је враћен у резерву с истим чином г. Радивоје Ст. Николајевић, пешадијски поручник. Отворена станица Наређењем Министра Грађевина, привремено затворена поштанско-телеграфска станица у Краљевом Селупоново је отворена. Шивење рубља У радионици Одбора има скројених ствари за шивење. Г-ђе и г-ђице које су вољне да приме тај посао да раде код својих кућа, нека изволе или доћи или послати сигурно лице, да приме спремљен материјал. Прилози из унутрашњости Члан Одбора г. Леон Бинић — Мандиловић, трговац из Београд, у споразуму

са Председништвом, кренуој се по унутрашњости Србије да од својих пријатеља и познаника, а и од осталих Београђана који се налазе у унутрашњости, прикупља прилоге за дичне браниоце Београда и околине. За два дана, г. Мандиловић у три места је (Смедерево, Параћин и Јагодина) прикупио и преко секретара Одбора г. Пере Петровића, професора, послао 2250 динара. Ова сума унесена је у касу одборску и намењена је набавци грудњака која ће се данас и сутра набавити и одмах опет даље раздати војницима и одбрани. На положају - Кад нема борбе. — Док лије студена јесења киша. — Ноћ у борби. — Крвава зора. (Писмо „Пијемонту*)

Пред нама планиноки кланац, деоно У равници која се пружа више пушкомета, бели се равна и глатка површина Саве, а позади у недоглед пружзју се равна, искисла и гола 1 поља, кроз која се, као змија вијуга узан, глинаст и рзскаљан друм. Ве-ћ је трећи дан, како укопани са ранчевима о појасу и пушкама о раменУ чекамо. А око нас тишина. Ни пушчаног пуцња!, ни потмуле грмљавине топовске, ни уздисаја, ни јаука, ничег на шта смо дамима нзеикли, са чим смо се сродмли. Тамо, позади нас, једва кад и кад промиле коморџиска кола са искислим и искривљеним арњевима, промакне по који кок>аник набијене шајкаче до ушију и немарно пребачене пушке о рамену, па опет сатима нигде у околиии не можеш видети живе душе, сем што се, с времена на врзме, више наших глава заори злокобно грактање црних гавранова, у чија јата, више задовољства ради и да растера учмалост која нас све јаче стеже, по који војник испали бојевац и разгони их далеко у вис. А тамо, преко поточића, који спира иеице двају по висини, по облику и по боји скоро истих бреговз!, свега можда 400—500 мет. дзлеко од нас, бивакује непријзтељ. Његови се розови црне исто као и наши; у њега је тишина исто као и код нас и он чека исто као и ми. И Тако је прошао, после кратке и крваве борбе, у

Са положаја, зо. октобра којој је непријагељ шокушао да Iпређе поточић и да заузме наш ! положај, дан, прошао је и други у миру и тишини и свануо је и трећи. Суморна) и хладна кишица, која ево већ трећи дан нешрекидно сипи, никако не престаје. Грче се људи у та!нким и искислим шињелима, ровови чије је тле све већма испуњено барицама постају несносни и тескобни, а млазеаи вруће и влажне паре, која при свакој речи кУља из уста, сећају на топлину и угодност. Једна једина уигарета, која се „из добрих и срећних времена" затекла на дну џела од прсника, или забачена дубоко у шав од шајкаче, са/да ишчепркана, пресавијена и припаљена, преставља читаво богаство и шета од уста до уста, док они, чак на другом крају рова, ужареннм очи/ма гледају у њу како се смањује, опомињу ,,да се мање вуче” — не би ли и до њих доспео који дим. Моја пљоска још пре неколико дана напуњена изврсним француским коњаком, сад је испражњенз и, презрена, ваља се под мојим ногама. На кување чаја не може се ни помислити. А време мили 1 полако, дуго , неснооно.... И тако преко целога дана. Сваки мз ,и најмањи шум, који дође с оне стране потока, дражи, оживљује, очи се упорно труде.да продру кроз отворе, пушка се грчевито стеже. Једе се брзо, на дохват, ко шта и колико има.

И тако у том стању дочекујемо сумраж трећег дана. Тада одједчом, са ивице потока, где су наши предњи делови, чује се прасак једне, затим двеју, деоетине пушака. У рову настаје жнвост, комешзње, спрем-ње за покрет. — Хвала Богу, иначе се жив укочих! — чује се како рече до мене мој друг Сава. Четвртог да1на у зору борба је била завршена. Два брега, које је ргздвајао брзи планински поточић, спирајући њихове глинзсте ивице, били су у нашим рукама. И кад се рађала зора, крвава и величанствена, поднаредник Мирко, јунак те ноћи, седео је крај аустриског митраљеза, који нам је ТОЛИ 1 КО јада задао и певао овојим јасним, звонким гласом: „Аустријо, нека, нека, „Тебе тора судба чека...” Ивицама обадва брежУљка ређали су се лешеви изгинулих Аустријанаца, крвгвих, згрчених, у плавим шињелима м новим подкованим цокулама. Наши војници преносили су рањенике, који су болно јечали, а у даљини, са суседних положаја, грували су наши мерзери, као да су хтели рањеницима ублажити ране и рећи: „Још мало, па ћемо дочекати завршни триумф нашег оружја". Ал. М.

а

Рођендан краља Алберта ПАРИЗ, 4. новембра. — Рођен дан краља Алберта прослављен је у Франиуској како прнличн. Мно г обројне вароши послале су честитке Краљу и Председнику Републике. Ове честитке понављају уверење, да су француски савезници просто одлуч ни не о тавити оружја пре но што се дефинитивно не постигне васпостављење угроженог права и чврсте гаранције за мир. Француски парламент ПАРИЗ, 4. новембра. Француски парламенат биће сазват 1. децембра у Париз. Влада ће се вратити у Париз пра тога датума. Француски социјалисти ПАРИЗ, 4. новембра. — Група посланика уједињених социјалиста саслушгвши мишљење Самба иЖила Геда у њиховом експозеу о унутрашњојситуацији једнодушно су изјавили поверење од стране партије. Енглеске финансије ПЕТРОГРАД, 5. новембра. „Рајтерова Агенција* у једним коминикеу констатује да је финансиска ситуација енглеска веома зздовољавајућа. Енглеске банке моћно су допринеле одржању трговинског и еконЈМСког живота.

Послеш вестл

Потолљени бродови Лондон, 4. новембра Адмиралитет саопштава, да су услед експлозије нађене потопљене немачке топовњаче „Илтлс,“ „Јагуар“, „Корморан,“ „Тигар,“ „Фукс“, контра-торпиљер „Таку“ и једиа лађа за намешгање мина, као и ауотриска крстарица „Царица Јелисавета.“ Још један милион војника! Лондон, 4. новембра Доњи Домпосле кратке дискусије усвојио предлог о кредиту од 225 милиона фуната стерлинга и овластио владу да прику ш други милион војника. У Северној Буковини Петроград, 4. новембра Јављају из Марморница (граница а>строрумунска) пегроградској телеграфској агенцији, да се бију огорчени бојеви у северној Буковини, да су руске трупе победоносно напредовале гонећи пред собом Аустријанце, који беже у потпуном нереду.

— Жалди жао! — промрмља Хиндус, хватајући нервозно своје шнри. Реџнналд се окрете мени и рече: — Верујете ли вм, господине, да ови људи не иду свим срцем у рат ? Причекајте још ненолико дзна, П 2 1 ћете доживети велико кзненађење.... Сикси и копљаници из Бенгала су се већ прославили на северу... Наши Гуркаси ће их превазићи својом храброшћу.... А. Гзлолен.

Епш нјон —- Тачни подаци о енглеској сувоземној војсци. Званична саопштења о организацији нових емглеских армија врло су иитересантна. Лорд Киченер успео је да, осим оних 8 дивизија, испраћених већ на континент и познатих под именом прве

екследиционе армије, образује још 22 дивизије, које носе бројеве 9 до 30. Поред ове прве експедиционе армије у северној Француској и Белгији налазе се две дивизије из индијске армије, гарнизони Егилта и Малте као и корпус ирских добровољгца, а такође и једна дивизија и две бригаде поморских трупа, које је образовао Черчил. У опште узевши, у борбама против Немаца учествује већ више од 240.000 енглеских војника. Рачунајући оредњу бројност и за ове 22 нове дивизије онолико колика је бива у првој експедиционој армији, по 18.000 вој1Ника, добивамо једну масу од 396.000 војиика. Осим те 22 дивизије, у састав нове бритгнске експедиционе армије улазе и засебне војне јединице, као: армијска кзваљерија, тешкз артиљерија и разне помоћне трупе. С претпоставком, да све ове јединице које не улазе у састав дивизија износе оио-

лико колико и у првој експедиционој армији, може се општа бројна јачина! нових армија лорда Киченера приближно одредити на 420.000 војника. Зз тим још, у Енглеској се налази већ канадска војска у јачини до 30.000 бораца, па 20.000 аустралиских војника, 8.000 као ново-селаидски контигент, и не мање од 8.000 као јужно-афрички контигент, и до 4.000 бораца из осталих британских колонија. Општа бројна јачина колонијалних трупа које су већ стигле у Енглеску не може бити мања од 70.000 војника. Заједно са оних 420.000 војника сформиргмих у самој Енглеској, стоји дакле лорду Киченеру данас на рзсположењу онага од 490,000 војника, спремних да се пошљу нз континент. Територијална пак војска, састављена из 14 дивизмја и 14 каваљериских бригада заједно са гарнизонима тврђава, у солидном броју од 350.000 људи, остаје до-

ма, ради одбране саме Енглеске. На крају трећега месеца војне, Енглеска је успела да истави против Немачке снагУ од 730.000 војника, од којих две трећине још чекају да се експедују. Ове 22 нове дивизије подељене су у 4 армије. Три од њих имг:ју по два корпуса са по три дивизије у сваком; у четвртој су само четири дивизије. Овој последњој додате су вероватно неке колонијалме трупе, да и она постигне нормалну јачину од два корпуса, односно шест дивизија. Остали колонијални контигенти послаће се такође као појачања трупама које се боре н-з крајњгм левом крилу савезничком, око Лила и у јужној Белгији. Формирање и даљих нових трупа траје непрестано. Борбена снапз Енглеске расте из дана У дан. IШШ1

ћт пошто

Мирко ТодороВиЈј, судски писар и резернни иешадијски поручиик моли се да дође у редакцију „Пијемонта“, или да пошље своју адресу Дра1 'утину Костићу, Киез Данилова. бр. 21.

Ревизорима Уреднишшва: ,Пијемонт и , „Полишика“, „Поавда“, „ Де1 еш: 1 “, „ Стража ‘ и „Мали Журнал “ оаомињу све своје ревизоре да без икаквог изговора на данашњу сишуацију одмах аошљу обрачуне и то најдаље до 15. овог месеца. После одређеног рока извињења се неће никаква аримаши и лист ће бити обусшављен сваком ревизору који не буде савесно одговорио својој дужности.