Pijemont
Брцј 296.
Стр. 2.
,П И Ј Е М 0 Н Т'
С великим интересовање.м овде се прате догађаји на ратно) позорници. Ми смо наше, Богу нека је хвала, лепо свр* шили, и сада само можемо пратити операиије на осталим фроктовима. Тројни Сиоразум мора победиги. јер сваки верује у коначну победу наше ваштитнице Велике Русије тора техничког одсека беогрцдске општине и док се уреди Булевар Престолонаследника Александра, и све то, са модерним троспратним зградама, допринеће, да се можемо надати да ће Битол. бити друго место после Бео града. ЖелезииЧка веза, коју ћемо добити, а чији су радови пре-
Ми се овде можемо мирнојкинути, биће од ггомоћи, да одаватисвојимпословима, којијшто лакше вршимо трговачке нксу престајали за све време 1 послове; јер,' мора се прирата. Сваки је на своме месту. јзнаги, Битољ је много изгуШколе раде; за време рата!био услед- рђаве границе преочвбрена је и Трговачка Шко- јма Албншцн, јер је он био ла, којој је директор г. д-р главно трговачко место за Велимир Бајкић. : целу Албанију. Мало смо обетили овај те-1, Извоз као и увоз преко шки рат. Да-вису онде рање- Солуна доста су велиуи', ји
ници, да летос и Јесенас ни|е било вежбан.а наших регрута и да не стижу глаеови о овом V! оиом да је погинуо, не би
трговачки промет увећаће се жнлезмичком везом са Веле-
ковића и г. капетана Борисављевића, који су стављени на службу г. ђенералу за све шеговог бављења у Србији. Ниш, 30, децембра. У Царско-Руском Посланству био је синоћ интиман ручак у част руског изасланства. На ручку су били присугни чланови изасланства, господии Пашић и госпођа Пашићка, г. Бојовић Министар војни; г. јован Јовановић, изванредни иосланик и пуномоћни министар, г. пуковник Бошковић, г. капетан Борисав.вевић и особље руског посланстеа.
се ни лримећивало да смо у лагониЈе.* , ратнбм зремену. | .. Можда ће се грговина вра-
Ниш, 30 . децемпра. Њ. В. Краљ, који се одјуче бави у Нишу, примиће данас у подне изванредне изасланисом, Треба само наћи излаза ке Њ. В. Цара Николе, у цабогатим п[>оизводима наше Пе^;рбчитој. аудијепцији, на кбјоЈ ће се извршити предаја ордена у кругу Краљевске фа-
муније и Аустрије, изјавио је следеће: „Румунија не може ићи са Аустријом из ових разлога : 1) Национално питање. 2) Сумн.иво дружење са предт ставницима држава које упадају у туђе земље. 3) Неразумна полиција Аустрије изазвала је рат без учешћа Румуније. 4) Наши интереси не могу нам никада дозволити да будемо заједно са Аустријом 3) Нарушење савезнкчкмх односа с Румунијом Аустрија је извршила још 1913 године". Говор Министра Дизеска, који се завршавао захтевом да Румунија објави рат .Аустрији, наишао је у Сенату на опште одобравање и био је поздрављеи бурним аплауздм. •>лице су увек пуне. гвета; гостионица ЈБосна" приређује бноскопске•представе, и одељење.за пинницу увек је пун.о и много нас опоммн е на београдску „МосквуС Београђана има лоста : Битољу, и бва • иначе лепа и модерна варош достојно замењује Престоницу. још само док се сврши асфзлтирање улиие Краља Петра, док се регулише Дрогор , нрема инструкцијама г. Леже^-а, дпрек-
тити старом правцу? И наш бели Перисгер, сведок миогих историских дана, дочекаће по
милије, Затнм ће бити у Двору интиман доручак, а"у- вече такође у Двору гала рун<Јва н тај дан, када ће сејчак, у иочаст изасланству на преко Драча опет успоСтавитиЈкоји су пчзвани сем царевих веза са Евролом. Јизасланика, царско-руски поЈогп ћу поменути нашу ра- сланик кнез Трубецкој, са дост вешћу о доласку „Пи-јособл.елгиосланства, председ
јемонта". Осам је месеца како нисмо примали ,Пи]емонт", али нас он сад обрадоваб, заједно с вешћу о полигичким слободама. Ог.
ник Министарског Савега Мрнистар Иностраних Дела Господин Никола Пашић, сви г. г. Минисгри; изванредни послапик и пуномоћни министар 1 . Јован Јовановић и још •јцеки државни и војни достојаиствеиици, који се налазе у Нишу.
— Доче.к изаслачика у Прахову, Неготину и Пара-ј 'гину. Свечана аудиЈенција и гила ручак у Нишу
јЗ I Р31
Ивјаве италијанских попитичаоа
(1рахо8оУ2 8. дец. ји председник општине негоИзасланиии Њ. И. В. Цара!тииске! као и командацт ме-
ста. На крагак поздрав председника општииског, ћенерал г. Татишев се захвалио па љубазном и срдачном прије.му. По то.м је изасланство у три часапо подне наставпло пут за Зајечар. И при доласку, и при поласку из Неготина у част миспје пуцало* се из Хајдук Вељковог топа. Наш , 30 децембра. Из Параћина н1јм јавњају, да јс гамо дочекао царско руско изасланство’ од стране министарства иностраних де?ла г. Стеван К. Павловић* секрегар исјог министарства ,Он је представио г. ђенералу Татишеву и остали.м члано-
Николе; Ђенерал г.^Татишев и капетан гг Оливбса својим пратиоцима дбчекани су 27. овог месепа -у Прахову од начелника окружног, . ко.манданта дивизије и дКомандагЈта станице из Зајечара. Руско изасланство је дочекано на неготинској станаци. — Многобројан свет у свечаном оделу поздравио их је су највећим одушевљењем Изасланство је ^шло у Неготин колима која у била окићена руским и српским заставама. На ручг у у Неготину поред.изаслан•:тва били. су: командант ди■ нзије и командант зајечарске танице, народни посланици'вима мисије г. пуковника Бош-
Петроград, 29 . лец. Нталијацски аослђник Феде: цони нацноналисшо, изјав\о је јрдн&н релакиору т,Пши ПаризЈСно.", да његоао партији сматра , да Италија треба да иде на Ахстрпју. Радикажнп иосланик Ферре учинио је слччну декларацију истом новинару Рат Ауетрхји! -- Говор румунског др жавника Дизеска
Дизеско, бтвши министар у румунском конзервативном кабинету, приликом свога говора у сенату о односима Ру-
Турске ложи Нлко крупно ко Турчин ие лаже - -
јб 1
I
Петроград, 29. деп ПиК(>До \1 турских И:;ве 1 :ГГија о гобошњим турским :п>бедама ј:од Азероен.н 1 ава л * о борби крд МијаилуаСЈа, у којој јо погпнуо ВелиЈШ Ккез Александар МихаиловЛћ, руруски ђеннралштаб иојављује, да Турци иису има.ли никакве побед* 1 . П1то сс нак тичв борбе код Мијандуаба. ту.је било га.м" пушкарања. Велики киез Александар Михаиловић никако ггак није ии долазно иа кавкаско бо.јиште гГ налази се пспв и зд[ 1 ав. -
Гоњвње страннх поданнма. - Пљачкзње радња и конфискооање свегц што н8 приладз Немцниз. Према кеогима из ;ари Ррадз, сви страии пот .ниц. 1 со,ји имају средствп а тиг задржаванп од турских • ' сти, напуштају Дариграг. т„ би се спасли дд торора н г сталнч непријатлости. I' м мусломанског становништди свакако ииспирисана ол надлежних власги, опљачкалл нојудинпх сграгшх поДаникз хотеле, . ресторлиије. кгће и магацине. После овога ошочело* је протериваћ.е . сураних поданика и конфисковања најинтимнијих нисама. Нзвршенгје затварање откола, чак и оних које су оиле от^рорене пре 1ош годин.ч 11о лелг. : Турској сгдузете су кштесцј* свима '^сграним лруштшгмг. не рачунмјуп гу иемачка друштоа Носвима м:• •. чар-.дним банкпмл јг 'у угтравк ото.м г тсчг 1 нкс поотлвл»енк с'. леудчкм
КОНТрО. 1ОГ) • •.
^ППНИИГПТВ
доби.ја никакг,., опАвегптгљт са ратигата сем слу.кбелнсаопшгеља о гажним по(Тедама. в нн
— Шта причају вацобљени аустријски војници? Петроград. 29. децембраЈављају из Ктјјева. да с'вакодневно кроз варош пролазе велике масб зароб.вемика. Становништво је иренеражено њиховом морално.м и физичко.м гпоруж^ношћу. Одевени у дроњке, они су лромрзли и реуматичци, О Ббжићним празницима сгигло је овде 1.000 цојмика, 400 офипира и пеколико виших официра заробљеника. Ових даиа .очекују се у још већем, броју. Ђаробљени н'Ш Аустријанци , поцшуно- су деморалиганп; а иричоју, да смшрају да је б тка изгубљена, и да чншана њихова одељсња троже сва м гхНа : редаава до се предзју.
'• Ј
лвске !рбијутарна Кнег М- Тч' по' бг г.-
Ннез Тдобецној за наше раженике | Књегиња и Кнез Тру.'(ј јобратили су се писмом лрез ‘седнику опшгине моск г. Челнокову; да се за» пошље мцсковска сакг, миснјд. Поред лггалгд Трубецкој истиче у сеча сму вели 1 -'у хра,брост ифтвовање на.ше војск'. '. бамн са Аустријанцим Електринна фабрика Заузим^њеч загтупнчка јиректора електричне фабгиљ.. г. Д. МирковиГ»а, рал* љи па оправци фабрике завришће Сс кроз неколико дана. 'Јре?.:,; • томе, ако се укаже могућносг н потреба. Београд ће и ат»: електрично осветлење у чајкраће.м времену. Пангња грађанству Скреће ее. пажња бечгу. » ском 'грађанст.ву, да стног->
наређивдо пот[>ебпе нокретг. и кад смо ми. Сројно много •слабији*и сув^ше јтрпре.ђени. успели дн и\ј, одбијемо и треле, чвтврти напад. неврија гвљ аступл и' оставља иам зе своје'мр;гкз- на бчјиштхч д сутра дац.л»ЈИ јччим сна« пг.куша ачног-о наиад. Њлуће ноћи доСмли емо ао-.ачање оз једног батаљона гешадије и овај заузе полож&ј нн деском крилу, и ујутру, кад загрмеото први непрЛЈнте.љоки топови. када ое здружише пушке и митраље-ћ '.ш омо Сили спремни да кепријатеља достојно доче. к&мо. Борба се већ води. Н»ихова у ко.тонама вроте нападе, 08 четници са својим хрнбрнм вођом. одОијају га. и ла се олет повлачи. да сн аа нови. страшнији ац. досле једнога сата. нинас доновб, с таквом
жеогином, ла већ почиње борба на жиног и смрт, и када су нећ бомбе почеле да пенају своју грозну песм,у, када смо.бИли од недријатељн за дмадесет "корачији, и када се непријатељ већ лочео да колеба, з&датак је наш био извршен: ми смо га задржади за иотреОно време, и трвбало је нћи на другу страН У —- и јрш један пдотун. још се једном завитлапГе бомбе. још се једном ускомешаше непријател.ски редови, и чегнццц, у потпуном реду, оотављају ове положаје Аусгријанцима, које су тако скхпо платили, а сада немајУ важности • ни ^за нас-ЧЈИ за њих. Ндуће ноћи непријатељ је ушао у Зивлаку, и ие покушавајући дал»е. јер је знао да Ј а овамо чека.Вук са својим чодпицими. оаремљ^ннм Јабукама за дарове, од чијег звука дрхти земља.
' Очекивани нетфијатељски напад не дође, непријатељ је побегао. Разбцјен џа Ц р ру. он је остуцао тако еагло, да је иа бојишту оставио и мртве и силпу спрему коју је бацао у свом дивљем бежап.у.
- Циљ и смнсао рагне уметности. — Европски рат и немачки милитаризам. — Аустриски неуспеси. — Словенски војничкн веније Раг ,је уметЛост, у то се не може сум^.ати. И као свакој уметноети много се употребл.ава и ланат, и гехника и таленат поједииих лица и даровитост нације и војне способности многих народа. Стварање • — главни покретач уметности,- војна наука, степен општег развића, опште пјзипремање у време
мира,- навике које се добијају у сЈмом рату, у задобијан.у резултата рата и степену његове уметности. Али је главни уметник вођа, који во ди сваки засебан самостални део војних оп^рација, па било ■да је тај задатак дан командиру чете, батаљону Н-тог пука, пуку, бригади, артиљеријском дивизиону, коњичком или армијскцм корпусу, групи армија или је то задатак Врховне Команде. Главни ци.љ ^рата, је да се победи непридатељева армија. При извршаваи.у раснада се главни циљ на делове, операције... Ви идеге ка 1 ?ајближем циљу... и кад су у вашем мозгу Јфјави мисао о томе и пође у-правцу њеног дејства — одмах се јавља ндућа војна операција, после које долази на ред друга. И као цјто се у мпчевању један ударац не може продужавати до у бескрајност, тако се
и у рату све распада- х ни сукоба, које Тча;зивам > борбез ним 'операииЈама... И мало >. трудити-се, д;1 сс- операиије изведу правилиб, њих требг учинити уметннчким, лепи» : а,да њихов резултат /, >водг до гога да јачи разбије :лабијег иди д 1 слабији рагбије јаТега, али са опкогваззњег, или уништењем, а што је Ј'лавн(.> сл мало муке и срви Брижљивост и пажљивост може апоте[;ар унети и у састављање .мобилазационих пла нова, аЛи поцјто апотекар нс може замениги доктора,.таке, и брижљив мобилизатор, мар љив писаи тактичних уубеиика ни у ком случају не мора да буде и вешт аојскдшођа и ДОбар гактичар. 0 нига култура, ред, чистоћа, пужљивост дали су Немцимз исто гакав изглед лепоте н практичности у сгварању њихове војскс^ш<ЈМк>сн^девања и
.спреме
сс вакорбС"