Pisci i knjige IV

ДОГМАТИЧКА КРИТИКА 19

када била. Она изучава и психо-физичку средину, то јест пишчев темпераменат, његове наследне предиспозиције, његову особену врсту талента, — земаљску и космичну средину, то јест климу, изглед земљишта, околну природу, — социјалну средину, економске, политичке, религиозне услове, особене услове у којима се један темпераменат развијао. Али како није једнострана и спутана предубеђењима, она се не зауставља само на тим спољним условима, она не заборавља и само дело, сву ону количину живота коју оно садржи, гледиште, пишчеву осетљивост, стил и композицију.

Ни једна од многих теорија није за одбацивање, јер свака од њих садржи један део истине, јер посматрају једну исту ствар са разних страна. Оне само сведоче о сложености, разноликости и значају књижевне критике. Нигде једностраност и доктринарство није опасно као у тако релативној и растегљивој науци као што је књижевна критика.

Да се једно дело добро оцени треба добро да се разуме, да се схвати основна идеја, да, се, тако рећи, продре у суштину његову. Критичар треба да има интелектуалну несебичност, способност да се удвоји, да поред свога рођенога живота живи и животом дела. За то је потребна не само јака осетљивост, уметничко осећање лепота, но и широка, гипка ин-

ЊЕ