Pisci i knjige IV

26 ПИСЦИ И КЊИГЕ

1

Стеван Сремац био је професор историје, и то се одмах и јако опажа на његовом књижевном раду, по знатном броју историјских приповедака које је написао, а нарочито по култу прошлости и историјском традиционализму којим је задахнут сав његов књижевни рад.

У детињству он је добио историјско васпи-

тање, од свога ујака Јована Ђорђевића, професора историје на Великој Школи, оснивача Српског Народног Позоришта у Новом Саду, писца алегорије Маркове Сабље и химне Боже Правде... На Великој Школи, у Филозофском Факултету, Сремац се најрадије инајвише бавио историјом; из његових испштних оцена види се да је са нарочитом пажњом радио српску историју, поред словенске историје, естетикеи психологије, а да је мало пажње обраћао природним наукама и политичкој економији. На професорском испиту полагао је као главни предмет српску и општу историју, а домаћа тема била му је за тај испит Самодржавна властела у спарој српској држави. Већи део његове домаће библиотеке састављен је из дела историјске и филолошке“ садржине. Своја школска предавања из српске и опште историје радио је са много пажње и савесности; некоја од тих предавања израђена су тако пот-

~