Pisci i knjige IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 39

и у свему, тако и у политичком погледу, утицао је на свога пећака. А када је он 1892 умро, Сре-

мац је потпао под велики духовни утицај < Љуб 00- |

мира Недића, који је у политичким идејама | био још назаднији, а у политичким мржњама | још плаховитији. И својим нагоном и васпитањем Сремац није могао волети нове идеје које су стале у српском друштву ширити око 1870 године. Социјализам и реализам Светозара Марковића од седамдесетих и радикализам и демократизам осамдесетих година имали су у њему одсудна и непомирљива противника. Он је нове идеје политичког и социјалног ослобођења сматрао као једну аберацију мозга, као болесну фантазију, као издајство „заветне мисли“ и рушење „основа снаге и величине српске,“ Цео покрет био је за њ дело „усијаних глава“, незадовољних амбиција, писких страсти, материјалних интереса, груписање свих сила расула, хаоса, нереда и нерада у српском друштву,

Сремац је само по имену био либерал, ако се узме реч либерал у етимолошком смислу саме речи и шта он значи у Европи. У ствари, он ни мало није марио за слободу и уставност, и његов политички идеал је била она велика, никада неостварена и пеостварљива утопија о „просвећеном деспотизму“. Он је држао да српекоме народу треба један такав „човек

|