Pisci i knjige IV

130 Писци и КЊИГЕ

не само као студија једног младог теолога но и као књижевни посао у опште.

0 Његошу се код нас до сада многи писало, можда више но и о једном писцу нашем, тако да о њему постоји цела литература. Али велики песник Горског Вијенца није био проучаван као религиозни филозоф, и сате нове тачке узео је да га испитује Г. Велимировић. Његош му је изгледао као „религиозна личност првога реда“, какве нема у нас. „Ко по својој природи нија ·религиозан а желео би сазнати шта то значи бити религиозан, тај ће најбоље учинити да се постара те да проучи и преживи, у колико му је то највише могуће, душевну драму једног великог религиозног човека“.

Његошев случај није обичан и лак. Његова религиозност је особите врсте, и његова скроз хетеродоксна религија тако мало личи на обичну и званичну религију. Његош је црквени човек на свој начин. Он се није 83калуђерио зато што је осећао позив, зато што га је Црква к себи вукла, но из чисто политичких разгога, да као владика поставе владар Црне Горе. И без икаквих богословских студија, без симпатија за свој свештени позив, он се закалуђерио. Али то је било ради форме,