Pisci i knjige IV

52 ПИСЦИ И КЊИГЕ

његошког у коју хоћете велику хришћанску државу, у Француску, у Русију или Италију, и преставите себи тада пренераженост пастве и бес главне црквене управе, када би биле публиковане његове мисли, посвећене Сими Милутиновићу, или мисли исказане кроз уста владике Данила, игумана Стевана и Теодосија, мисли мало чувене из уста једног владике од када владике постоје“ (стр. 178). „Да је живео под Инокентијем Ш, био би спаљен“ (стр. 186).

Како о том црквеном кнезу и оригиналном хришћанину суди један данашњи српски православни теолог 2 Вешто и несмотрено, у исти мах. Г. Велимировић је, пре све'а, речи религија дао широк појам, онакав појам какав му је требао. „Његош је религиозан, јер је својим умом и срцем религиран с Богом. Религиозност је далеко шири појам од #обожносши, као што је религија шири појам од вере“ (стр. Хр. Вера је овде схвађена тако широко као код Калвина, који ју је називао „визија ствари које се не виде“. Г. Велимировић има у књизи целу једну главу са значајним насловом: „Вера и вере“, и он томе даје још шири смисао, но што је Макс Милер чинио, који је све религије сводио на еволуцију једне исте идеје, идеје бескрај-