Pisci i knjige IV

186 писци и КЊИГЕ

ватреног и борбеног пантеиста Ђордана Бруна, кога је Црква послала на ломачу, спалила му тело да би му спасла душу.

Са верске тачке гледишта, Г. Велимировић је на клизавом путу. Он опасност види: „пантеизам може да буде и атеизам“ (стр. 137), „деизам је полуатеизам“, „индивидуалност вере може да послужи и као најпоузданији пут ка потпуном отуђењу од сваког Хришћанства“. Он наводи Његоша, чије идеје дели, и признаје да он није „дресиран по ватиканском типику“, (као ни по византијском, требало би додати). У протестантској школи Г. Велимировић се научно једној ствари: тумачити веру не по њеним освештаним догмама и утврђеним канонима, но по својој глави. Тај протестантски менталитет, као и модернистичка тенденција у сувременом католицизму врло су занимљиви појави и доказ како се мисао људска упорно отима из мрака вере, и бежи ка светлости разума, али са гледишта Цркве као установе имају право папе и синоди који не дају да се одступа од догматизма и ритуализма. Са црквеног гледишта, папа Пије 1Х сасвим оправдано прогони талијанске и немачке црквене модернисте, и руски Овети Синод има потпуно право када Толстоја искључује из Цркве. Вера, то је Црква са свима њеним учењима и установама, са