Pisci i knjige IV

НИКОЛА ВЕЛИМИРОВИЋ 139

жио за углед Лучи Микрокозма, Г. Велимировић је у главном писао о религији Његошевој према том делу, за које још није дефинитивно расправљено колико има туђег, а то се тако не ради. (Узгред буди речено, он Лучу Микрокозма не наводи према ориги налном издању, и отуда извесна одступања од Његошева текста).

Религија Његошева је једна лепо написана књига. У њој има широке и топле речитости, врло хармоничне и течне, али која више подсећа на предикаоницу но на катедру или трибину. Г. Велимировић има књижевног образовања, и он то хотимично показује. Колико има савест једног протестанта, толико има машту једног католика. Његова украшена, цвећем посута речитост подсећа на предике језуита ХУП века, који су први на црквену проповедницу донели реторску орнаметику и световне ефекте. Речитост Г. Велимировића, не даје осећај мрачног и тужног хришћанског аскетизма, бледог и мршавог Христа који се крвави на крсту, првих верника у хаљинама од суре кострети, чије лице је од постова постало жуто као восак и који шибају до крви своје испосничке скелете; његова сјајна и китњаста речитост подсећа на раскошни католички олтар у месецу мају, сав окићен