Pisci i knjige IV

68 - ПИСЦИ И КЊИГЕ

и те средине и ти типови, треба видети слику човечанства и на томе ступњу, али је заморно и, на крају крајева, непријатно видети само пијане људе, „шалџије“ и певаче за пуним “столом и алкохолом у глави, изнете само ради слике и ради смеха, без дубље намере и озбиљ| нијих схватања. Поједине Сремчеве приповетке, када се само за се прочитају, могу да разоноде и насмеју, али када их човек прочита све, добива тежак утисак нискога и прљавога живота. Човек би хтео да се уклони из тих прчварница и ашчиница, у којима све удара на ужежену маст и устајао сир, и те кафанице и механе са задахом јефтина дувана и испарењима просута вина муче човека. И нас буни та слика човечанства у најнижој форми, тај низ фотографија и биоскопских слика, без икаквог проблема, но само ради смеха и забаве! Ми бисмо хтели да бежимо из тог искључивог путног и физичког живота, из тога мра, вињака најгрубљих и највулгарнијих типова, из "| тог царства примитивних нагона и ниских | страсти, ми бисмо хтели да полетимо из тог | блата у чист зрак, у светлост, у | чистоту п у поезију. И нехотично после прочитанога целога Сремца човек се маша велике Елегије Војислава Илића п Душе Јована Дучића.