Pisci i knjige IV

СТЕВАН СРЕМАД 69

Ме

Чудна ствар! Сремац, који је у толикој мери био антидемократ, описивао је са великим симпатијама живот простога народа, п, поред све своје у основу романтичне душе п мржње на реализам као духовну струју, у приповетци био

„је реалист доследније и потпуније но ико." " Иначе у толикој мери традиционалист и противе ник новачења, радио је своје приповетке потпуно модерним методом, као Алфонс Доде са својом „свескама“ (саћјет5) и „белешкама о животу“ (поћђев зиг Ја је), као Емил Зола са својим збиркама „људских докумената“ (досител 5 ћитаћав), који је за собом оставио 90 великих свезака бележака за романе, и који је 1870 Флоберу овако дефинисао начин рада натуралистичких писада, према „дуго хватаним белешкама“, без удела маште: „Ми смо, далеко од Жорж Сандове, која је као што се вели, седала пред свеску беле хартије, и пошав од прве идеје ишла напред, не заустављајући се, састављајући редом, ослањајући се у свој извесности на своју машту, која јој је доносила толико страна, колико јој је требало да начини једну

књигу.“

У посмртним хартијама Сремчевим остао је приличан број бележница („нотеса“), пунихопа- | жања и забележака из реалнога живота, типских | речи, карактеристичних фраза, гестова, силу- !