Pisci i knjige VII

у

по ИЦ ВВ пера ни У Ди ит

106 ПиснИ И КЊИГЕ

Али, поред неколико тако промашених стилских ефеката, много је добро и књижевно писаних страница.

„Само један је пољубац у животу човека, само једаред је душа у очима, само је једаред вера сујевера! А све је остало само чежња, силна или сломљена, вечна и болна чежња. Чежња мрамора ла буде стуб поноса и снаге. Чежња бледих фреска да их не сишу очи и сунце. Чежња залеђене воденице што стоји као пусто тичје гнездо, напуњено снегом. Чежња коштуте, кад је месец измами у густа житна поља и грицка врхове класова, п не зна да то чини. Чежња распученог бескраја морског. кад у сиве часове вечера попадају једрила и весла, и уплови и последња лађа у плитке и мртве воде луке“ (Стр. 29).

Или:

„Моја је кућа дом без љубави, острво исушених живота. Уморило нам се надање, уморило нам се плакање. Нити се молимо Богу, нити хулимо Бога. У вече, кад сви полежемо, и чује се само мрмљање мога малога сина који тешко учи школске- задатке, тако ми је као да смо одсечени од целога света и затворени | у тороњ какве стародревне, мрачне и хладне куле, где убоги стражари шапућу тајанствене гатке да их дремеж не свлада“... (Стр. 65).

И цела књига је писана тим пажљивим, одабраним књижевним језиком. Човек не мора много марити за поглед на свет, теме и тон Г-ђице Секулић, али остаје под утиском њених ретких способности за интелектуалну анализу себе сама и за књижеван начин изражавања.

Први радови Г-ђице Милице Јанковић, који су у овом часопису изишли под безличним потписом /. Михајловић, привукли су пажњу читалаца; мањи део од тих радова, под карактеристичним насловом Исповести, изилази сада у засебној књизи.