Pisci i knjige VII

116 ПИСЦИ И КЊИГЕ

тове, уџбенике из старијег разреда, Пелагићева.

дела, народне песме“. Као први ђак дошао је на Велику Школу 1900, у оно мутно и несрећно доба, и ту, остављен самом себи, имао је на својим леђима да се пробија кроз. живот. Малога наследства морао се одрећи, јер је сестрин просилац тражио већи мираз. И као утеху фамилија му је дала овај брутални савет, готово обичан у схватањима наше мале и средње буржоазије: „Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку. А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко“. ;

И Илић великошколац почиње свој живот. Он чита, сања, бори се. Он је социјалист и материјалист. Али он је и млад, здрав, леп, амбициозан, и нада на бољи препорођај човечанства победом пролетаријата врло му је мршава рана. Аскетски идеали и економска фразеологија. слаба су рана за пророке од двадесет година, када човек осећа све и жели све. Он има и једну љубав, своју другарицу Вишњу коју је он пробудио и за духовни живот и за љубав, и са којом он у својој поноситој сиротињи преживљава вечиту ђачку идилу. Случај га је навео да као домаћи учитељ. уђе у кућу радикалног политичара Матовића, и да наиђе на Матовићеву кћер, размажену болешљиву, Белу, која се заљубила у њега као што би се заљубила у сваког младића. Илић је плебејац са великом амбицијом и прохтевима, он осећа да више вреди но средина у којој је, држи да има право да убере

у #