Pisci i knjige VII

118 ПИСЦИ И КЊИГЕ

се не само начин живота но и дух младог учитеља. Имао је да бира између две девојке које је случај иставио на раскрсници његова живота: Вишње, која је представ– љала за њ идеализам, борбу, верност себи и својим начелима, и Беле, која је за њ значила задовољавање личних амбиција, утрвен пут кроза живот, готову кариеру. Он није био као онај сколастички магарац ученог логичара доктора Буридана, мудри магарац. који се, подједнако гладан и жедан, нашао између ведрице воде и торбе зоби, и не могући се да реши шта ће пре, умро и од глади и од жеђи. Илић се решио лако и брзо, за царство земаљско. Скрхавши Вишњу, која му се била у поверењу предала, у својој слабој вољи несвесног себичњака он се дао завести од Беле, коју није волео, и оженио се њоме. Млада студенткиња отишла је да у очајању вене као сеоска учите– љица, а он је упао у један рачунски брак, да носи на себи терет своје жене, ћудљивога детета београдске калдрме, и своје таште, дрске и наметљиве београдске „госпоје“, у којој још ври крв њених старих, цинцарских ханџија на цариградском друму. Он је изгубио и социјалну и научну веру коју је имао, и у живот је ушао без икаква духовна ослонца. Несрећан у браку, који је био само једна комбинација тренутка, у средини са којом није имао ничега заједничког, без снаге да својим амбицијама да икакво остварење, без већег рада који би му испунио живот и