Pisci i knjige VII

ара

СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР 147

онога што је посао у књижевности, са таквом брзином каком он ради, не стварају се дела која остају.

Ова књига се свршује сликањем како сунчани зраци са муком продиру и разбијају се кроз „неправилно стакло прозорско“ мрачне и тужне канцеларије. И пошто прочита ову књигу, човек је склон дау тој слици види симбол приповедачког дара Г. Јанковића.

СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР, ПРИЧЕ КОЈЕ СУ ИЗГУБИЛЕ РАВНОТЕЖУ. Београд, 1913.

Када је 1911 Г. Станислав Винавер штампао своју прву књигу, у Српском Књижевном Гласнику (књ. 27, стр. 554) изишла је ова белешка: „још врло млад Г. Станислав Винавер привлачи пажњу на се. Пожуривши се мало, он је публиковао своју „књигу стихова“ Мјећа. Први утисак је да овај млади литератор има много литературе, и да код овога модерниста има стварног осећања и смисла за модернизам. Он је много читао и са љубављу улазио у уметности, и од свега тога му је много остало. У погледу опште, књижевне и уметничке културе, он стоји знатно над просечним песницима нашим. још врло

_ млад, Г. Винавер није имао времена да свари

све што је од других примио, и још није на-

шао свој израз, свој тон, своју ноту. Ње-

гова несређена, неједнака и ћудљива књига

је врло разнобојна, разнострана, разнотона, 10%