Pisci i knjige VIII

112 ПИСЦИ И КЊИГЕ

уметности лепота не ограничава на једно место и на једно време, да њоме једно поколење предаје другом своја осећања и емоције; да је она грзк који обасјава и најскромнија огњишта, ублажава притисак живота, пружа одмора, крепи дух, даје људима носталгију врлине и савршенства. Наивна формула „уништење естетике“ изгубила је свој смисао. Она се, незнано зашто, сматрала као тачка социалистичког програма, док су представници те струје енергично устајали против те формуле, која је исто толико интелигентна и основана као и „деоба имања“. За сачување старих споменика црквене вештине у Белгији највећу заслугу имају антиклерикални социалистички посланици; њихов вођ, Емил Вандервелд, професор на бриселском университету, сачувао је од пропасти саблонску цркву у Брислу и опатију Он, у Ландели. Критика је данас уперена на другу страву: ваља видети у каквим условима живи уметност, како су распоређена уметвичка блага, каква треба да је уметност па да буде уметничка радост и утеха свих људи. Ту је критика нужна, ту су реформе оправдане.

Оно што ми зовемо цивилизацијом није благо свију створована земљи. Настрану што има земаља где је човек у онаком примитивном стању као што су били Европљани пре десет хиљада година, у крилу наших цивилизованих друштава велика већина лишена је свих материалних, умних и естетичних блага културе. Наша цивилизација је само једна цивилизација мањине, и масе народне остају вазда искључене, одгурнуте у низине мисли и осећања. Као што су материална богатства у рукама једне класе људи, тако и наука и уметност припа-

са: