Pisci i knjige VIII

УНИШТЕЊЕ ЕСТЕТИКЕ 111

и љубављу застаје у великим музејима. „Са сводова готских катедрала падала је утеха на побожне и верне Хришћане ХШ и ХМ века“; у данашње доба које више не верује, човек, за кога је небо празно, ипак тако ужива у величанственој и суморној лепоти њиховој.

Естетику, уметност, лепоту, нису измислили доколни људи, за забаву богатих, да би певали оде боговима и владарима. Животиње имају то осећање, у рудиментарном облику, али га ипак имају. Дарвин помиње како тице показују уметност у грађењу гнезда, у кићењу и жељи да се допадну за време парења, у натпевању, и то у толикој мери да често пресвисну од умора. Човечанство на најнижем ступњу је воли и негује. Један енглески економист, Стенли Џевонс, у своме делу Монеше и механивам размене, наводи ово: „Пре неколико година, Г-ђица Зели, певачица Лирског Позоришта у Паризу, чинила је уметнички пут око целе земље и приредила један концерат на Друштвеним Острвима. За то што је отпевала једну арију из Норме и неколико других комада, она је имала да прими трећину прихода. Када је рачун био изведен, изиђе да њој припадају : 3 свиње, 23 ћурке, 44 пилета, 5.000 кокосових ораха, не рачунајући знатну количину банана, лимунова и поморанџи.“ За оскудне дивљаке уметност је имала исту толику цену коју кокосови ораси и банани.

Те су ствари ван дискусије, и данас никоме више не пада на ум да доводи у питање сам смисао уметности, да је критикује као једну појаву људског духа. Цео свет је на чисто са тим да као тело, и душа има својих потреба; да се помоћу